Prema novim istraživanjima, kada je u pitanju održavanje dijete, došlo se do zaključka da unošenje mediteranske hrane daje veći doprinos organizmu nego niskokalorična hrana. Ne traži mnogo odricanja, a veoma je delotvorna.
U jednom američkom časopisu o zdravlju, prikazani su rezultati koji daju prednost mediteranske nad niskokaloričnom ishranom. Naime, utvrđeno je da unosom više različitih namirnica, ribe i oraha smanjuje se mogućnost za oboljevanje od srčanih bolesti, kao i da stari metod smanjenja unosa masti nije ipak najbolje rešenje.
Slatki krompir pun je kalijuma, a ovsena kaša takođe je zdrava
Skoro sva novija klinička istraživanja pokazuju da se ovakvim režimom ishrane znatno smanjuje nivo masti i holesterola u organizmu. Istraživanja koja su sproveli dr Džejms Dalen i ostali iz Weil fondacije na medicinskom fakultetu Univerziteta u Arizoni, pokazuju da niskokalorične dijete smanjuju nivo holesterola u krvi, ali ne i učestalost infarkta miokarda, kao i koronarne bolesti srca.
Kokice i paradajz, prirodni izvor zdravlja
Ova ishrana je zasnovana na nekim dijetama tipičnim za Grčku i jug Italije i podrazumeva unos male količine masti, dok se u većem procentu u organizam unose voće, povrće i riba.
Delotvornost mediteranske ishrane potvrđena je člankom objavljenim u engleskom časopisu o zdravlju gde su prikazani rezultati dve paralelne grupe koje su bili podvrgnute različitim dijetama. Istraživanje je trajalo pet godina, gde se je jedna grupa hranila mediteranskom, a druga niskokaloričnom hranom. Kod osoba koje su pratile mediteransku dijetu, rizik za oboljenja srca bila su smanjena za 30% .
Mediteranska dijeta ne pokazuje rezultate samo u oblasti kardiovaskularnih oboljenja, već i suzbijanju dijabetesa i moždanog udara.
Losos i orasi
Violeta Stojanović
