Nemojte čekati da počnete da čujete glasove i dobijete šifru. Ako osećate da ne možete psihološki i emotivno da se nosite sa problemima koje imate, ne procenjujte njihovu težinu. Ono što je nekome lako da prevaziđe, nekom drugom je bezizlazna situacija.
Često mogu da vidim šta neko drugi treba da radi, da bi mu bilo bolje, kao što često nemam pojma šta ja treba da radim, dok neko drugi odmah ume da sagleda moju situaciju i da mi savet.
Tako to funkcioniše. Ne možete više da pomognete sami sebi, nego što možete nekom drugom.
Međutim, neki problemi prevazilaze prijateljske savete i amatersko iskustvo svakoga od nas.
Potrebna je stručna pomoć.
Kao što ćete otići kod specijaliste, na ultrazvuk, magnetnu rezonancu ili bilo koji drugi pregled, kad imate telesne smetnje, jer ne želite da trpite bolove i da se nađete u goroj situaciji i ugrozite sebi život, ako ne reagujete na vreme, tako treba da potražite i stručnjaka za probleme glave. Na vreme. Pre nego što stvarno odlepite.
Ne čekajte da saznate šta je depresija. Jer ko nije osetio, nema pojma. Mada, svakako možete da pretpostavite kuda vas vodi osećaj da vam se ne živi, da ne znate šta ćete sa sobom, da je sve besmisleno i da ne vredi ni da se opirete, ni da bilo šta pokušavate. Svako poznaje to stanje, čak i u stabilnosti. Ne mora ništa strašno da se desi, samo odjednom počnemo intenzivno da osećamo sve nedaće odjednom. Prošlost nas je dovela tu gde smo, sadašnjost je očajna, a budućnost crna rupa, koja nas plaši. I pošto je sve u glavi, ako vrlo dugo očajavamo u sadašnjosti, plašeći se budućnosti, razbolećemo se. Telo teži da materijalizuje naša osećanja.
Telesna inteligencija prepoznaje zapovest uma – razboli se i umri.
Ponekad je jedino to dovoljno jako da nas natera da se borimo.
Ponekad moramo da znamo neprijatelja, da bismo pronašli snagu da se suprotstavimo.
Ali ako samog sebe doživljavamo kao neprijatelja, ako sve u našoj glavi radi protiv nas, razboleće nam se duša. Taj mehanizam nam nije tako poznat i tako vidljiv, kao telesno razboljevanje i utoliko je opasniji. Alarm možda već odavno zvoni, ali mi ga ne čujemo – ne razlikujemo ga od uobičajene buke zabrinutih, ljutitih i crnih misli, koje svakodnevno vrtimo kao mašina šaren veš na 40.
Mnogo stručnjaka vam stoji na raspolaganju. Razni terapeuti, koji rade po ovoj ili onoj metodi. Razni alternativni pristupi, životni treneri, gurui, iscelitelji.
To košta para.
I to kažem zato što je ljudima to prvi izgovor za koji se hvataju kad počnu da (nerado) razmišljaju o nekoj terapiji.
Vidite, sve što ne košta para, mnogo je skuplje. Košta živaca, zdravlja, života.
Budite mudri, čak i ako osećate da ludite. Neko i nešto sigurno može da vam pomogne. Ne čekajte da dotaknete dno, nije neophodno. Tražite pomoć, spremni da sagledate uzroke i da se menjate.
Tada ćete je naći. I posle ćete biti zahvalni.
