Svi vam pomažu da što pre stignete do tačke pucanja i da se ispraznite. Jedino kolerici nemaju ovakva pražnjenja, oni su stalno takvi. Ne trpe i odmah reaguju. Ali ništa oni više živaca nemaju, niti se manje jedu od drugih.
Kad prsnemo i reagujemo kako inače sebi ne dozvoljavamo, sigurno je da ćemo tako nastaviti i da ćemo imati dan, ili period ispunjen sukobima. Dok se ne isprazni naelektrisanje u vazduhu.
A da li ono nastaje da bi nam pružilo priliku da se ispraznimo, ili se stvara odnaše napetosti, koja isparava i puni atmosferu, ili su Amerikanci, to nije utvrđeno.
Samo, izgleda da pucanjem ne gubimo živce, nego se vraćamo u ravnotežu. Isprštimo, ispraskamo, izludimo i posle nam je bolje.
Živci izgleda bolje opstaju van zadatih uloga, u autentičnosti i spontanosti. Kad ne moramo ništa da glumimo, nemamo ni napetost koju treba da ispraznimo sukobom.
Aleksina Đorđević
