Za neke ljude nikad ne biste posumnjali da su anemični, a oni sumnjivi, najčešće nisu. Ten, odnosno boja kože, nasleđuje se kao i sve ostalo što se tiče fizičkog izgleda. Neko je prosto prirodno bled, sa plavičastim podočnjacima, ili sirasto beo, sa sposobnošću da na suncu plane i pocrveni, a kad najviše pocrni, dostiže onu boju tena, koju žućkasti imaju i ako nikad ne vide sunce.
Boja tena takođe ulazi u modu i izlazi iz nje, ili predstavlja deo imidža neke (gotičarske) supkulture.
Tamna šminka onih koji vole da nose crno, treba još više da istakne njihovo aristorkratsko bledilo, koje nije uzalud zaslužilo ovaj naziv.
Lepotice viših društvenih slojeva, oduvek su se starale da svoju nežnu kožu zaštite od sunca, da sačuvaju prozračan, nežan i beo ten, ili da ga istaknu puderom. Uz viktorijanske frizure visoke i komplikovane, išlo je bledo lice, sa nalepljenim veštačkim mladežom na obrazu. U vreme obaveznih šešira šminka se koristila da se istaknu oči i usta, a lice je ostajalo porcelanski belo. Čak i rumenilo na jagodicama služi da istakne crte lica, a ne da imitira zdravo seljačko rumenilo, poput zrele jabuke.
Koliko volimo da su nam deca rumena, toliko volimo da korigujemo osenčenost svog lica, da ujednačimo ten tečnim puderom i da ostanemo svetloputi, mada volimo i da sakrijemo podočnjake, iako oni često idu uz beo ten, osim što su jači i tamniji kad smo neispavani i kad nam nije dobro.
Preplanule lepotice izum su modernog vremena i mašina za kvarcovanje. To je druga vrsta elitizma, koja treba da asocira na dokono bogataško vreme provedeno na pramcima jahta, pri obalama Azurne obale, sa koktelom u ruci i bogtim odvaračima koji upravljaju jahtama i obezbeđuju vam najveći uspeh u životu – finansijsku bezbrižnost i bahatost.
Pa iako nismo videle more godinama, a pramac neke jahte baš nikad, možemo da izgledamo kao da smo maločas doputovale i omogućile plebsu da nas malo razgleda.
Status nije tako jednostavno pročitati iz izgleda, danas, kad možemo da delujemo skupo i negovano, iako su nam prihodi krajnje skromni, ako imamo ukusa, umemo da se našminkamo i znamo gde da nađemo jeftinu garderobu od pristojnih materijala, pa čak i markiranu. Porculansko bledilo ne govori o aristokratskom poreklu, a reš pačen ten govori o lošem ukusu, i to je sve.
Ako ipak jeste malokrvni, to se neće videti u bledilu, nego u unutrašnjosti donjih očnih kapaka i u prokrvljenosti dlanova, a lako će se utvrditi analizom
Zdravlje se povezuje sa dobrom krvnom slikom, sjajem u očima, tenom koji zrači, bio on rumen ili bled, ali zato, ako hoćete da nešto kažete o sebi, da brendirate svoje raspoloženje, opredeljenje, pripadnost, možete da se obelite kao gejša, da se našminkate tako da izgledate potpuno nenašminkani, da postignete ili istaknete aristokratsko bledilo koje vam se slaže uz damski imidž, manire, izražavanje i držanje svojstveno aristokratiji.
Lepota je u tome što građenjem imidža možete da budete sve što hoćete, ako osećate da je to ono što jeste i treba da budete.
Ako hoćete da obmanjujete, nećete se nikad sroditi sa svojim bledilom toliko da neko stvarno poveruje da ste plave krvi.
Aleksina Đorđević
