Nasledne osobine, hormonalne promene i starenje, osnovni su uzroci ćelavosti. Operacija presađivanja kose moguća je samo u slučaju delimične ćelavosti, ali ne i kod potpune ćelavosti glave.
Operacija je dosta kompleksna i ne daje uvek u potpunosti pozitivne rezultate. U odnosu na druge operacije iz oblasti estetske hirurgije, ovde su postignuti mnogo manji rezultati.
Hirurško presađivanje kose jedan je od kompleksnijih tretmana za rešavanje problema gubitka kose izazvanog androgenom alopecijom. Iako za neke može predstavljati trajno rešenje dobro je znati i moguće negativne strane ove terapije. Osim finansijskog aspekta moguće su infekcije i ožiljci kao posledica hirurškog zahvata. Oni koji su pristupili transplantaciji kose u ranijem stadijumu gubitka kose najverovatnije će morati ponoviti postupak još jednom ili nekoliko puta kako će gubitak kose napredovati na druga područja glave. Da se to ne bi dogodilo, nakon zahvata preporučuje se korišćenje preparata za rast kose kako bi sačuvali postojeću kosu.
Kroz istoriju se razvilo nekoliko različitih metoda transplantacija kose, a dve slove kao najpoznatije te ih većina klinika danas primenjuje. To su FUE (Follicle Unit Extraction) i STRIP/FUT (Follicle Unit Transplantation) metoda. Međusobno su vrlo slične samo što se kod FUE metode folikulne jedinice pojedinačno i direktno transplantuju iz donatorskog područja, bez reza, a kod STRIP/FUT metode radi se rez u obliku trake iz kojeg se jedna po jedna folikulna jedinica reže skalpelom i transplantuje na ciljano područje. Takva metoda za sobom ostavlja mnogo veći ožiljak nego FUE. FUE je danas takođe postao i poluautomatiziovan, tj. za vađenje folikula iz donorske baze koristi se robotska ruka što ubrzava sam proces ekstrakcije te ga čini preciznijim.
Transplantacija kod žena je nešto teža, jer žene ne gube kosu prema standardnom muškom obrascu već im se kosa ravnomerno proređuje na vrhu glave. Slično je i sa difuznim ispadanjem kose kod muškaraca. Kod difuznog tipa I preporučje se pričekati da kosa najpre otpadne pa tek onda prići zahvatu transplantacije, dok kod difuznog tipa II transplantacija većinom nije najbolje rešenje, jer je donorska baza takvih pacijenata nestabilna, pa nema garancije da će transplantovana kosa trajati “večno”.
Takođe treba spomenuti tzv. kloniranje kose koje je u drugoj od tri faze testiranja, te za sada pokazuje obećavajuće rezultate. Na taj način će se iz jedne folikule moći biotehnološkim inženjeringom proizvesti maksimalan potreban broj novih folikula. Do sada se broj folikula za transplantaciju ograničavao na donorsku bazu (područje oko ušiju i iznad vrata) koja je ponekad nedovoljna da bi prekrila ogolelo područje glave.
Prije nego se odlučite za bilo koji oblik transplantacije kose savetujemo vam da se dobro upoznate sa radom i metodama pojedinih klinika, uporedite kakve implikacije nosi koja metoda, koji im je postotak odbačenih folikulnih jedinca, koje je vreme trajanja operacije i oporavka te kakva se postoperativna nega preporučuje.
Lenka Gatić
