Tradicija u zapadnoj Evropi je raznolika, kao što su i zemlje koje čine region – od Irske pa do Italije i od Portugala pa do Švajcarske i između. Ona je divna, šarena, različita i zanimljiva.
Verenički prsten
Jedan od drevnih tradicija zapadne Evrope koja je i danas ista je verenički prsten. Davnih godina, papa Nikola I objavio je da samo verenički prsten može da zapečati sporazum o braku, ali da mora biti od zlata. Izrada prstena od zlata znači da je mladoženja voljan da napravi finansijsku žrtvu za svoju buduću mladu. U Italiji su zlatne burme postale popularne, a tu su, takođe, započete tradicije sa svadbenom tortom, i kolačom ili hlebom, koji se lomi iznad glave mlade, osiguravajući plondost.
Tradicija kumovanja
U Nemačkoj je započeta tredicija kumovanja. Ponekad je bilo neophodno da mladoženja kidnapuje svoju buduću mladu, i za to mu je bio potreban prijatelj u kog je imao najviše poverenja, takoreći njegov prvi čovek. On bi bio uz njega i u toku svadbe, u slučaju da neko od mladinih nezadovoljnih rođaka pokuša da je povrati.
Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno, nešto plavo.
Ovaj običaj je zapravo nastao u Engleskoj. Čitava tradicija je nastala od pesme za decu, što je mnogima nepoznato. Nešto staro je simbol kontinuiteta. Obično je to komad čipke, šal ili komad nakita predaka. Nešto novo označava nadu za budućnost, i može biti bilo šta, počevši od odeće. Nešto pozajmljeno je simbol sreće, a nešto plavo je simbol nevinosti i čistoće.
Za mladoženje je ranije bilo uobičajno da nosi jedan cvet ili šarene pletene maramice, a sada nose po jedan cvet iz buketa mlade.
I na kraju, vreme je za mladoženju da prenese svoju dragu preko praga
Ova tradicija je započeta sa dva verovanja. Prvo je bilo da, ako mlada posrne da napravi prvi korak u svoj novi dom, pratiće ih loša sreća, a drugo je da zli duhovi žive ispod kućnog praga i mladoženja je prenosi kako bi ona ostala bezbedna.
Zapadnoevropske tradicije venčanje su došle do nas iz mnogih zemalja i mnogih kultura, kako bi se neprimetno stopile zajedno u romantičnim svadbenim veseljima i kako bismo ih negovali i dan danas.
Tekst: Sanja Martinov