Tradicionalno, Skandinavci ne vole da ulaze u brak olako. Brak je ozbiljna stvar i u mnogim delovima Skandinavije organizacija venčanja može trajati čak tri ili četiri godine, što je sasvim dovoljno za dobro upoznavanje budućeg para, da vide ono najbolje, ali i ono najgore.
“Kapija časti”
Mnogo običaja u Skandinaviji traje već stotinama godina. U Danskoj, običaj je da se pravi luk od borovih grana na samom ulasku u mladin dom. Ovaj luk je poznat kao “Kapija časti”. Na svadbenom veselju u Danskoj je tradicionalno za mladoženju da nestane tokom dela ceremonije, kako bi svi neoženjeni momci poljubili mladu. Zatim je mladin red da nestane, kako bi sve neudate devojke poljubile mladoženju. Kako bi osigurali sreću i odbranu od zlih duhova, potrebno je da par iseče zajedno svoju svadbenu tortu, novi muž i žena zajedno drže nož, a zatim svaki gost obavezno pojede parče torte.
Skandinavko venčanje
Krunisanje sledeće buduće mlade
U Finskoj je tradicija za buduće mlade da idu od kuće do kuće, sa jastučnicama, prikupljajući svadbene poklone. Dok ide od kuće do kuće, stariji, oženjen čovek ide sa njom, držeći kišobran ili suncobran iznad glave kao simbol zaštite i skloništa. Takođe je tradicionalno za mladu, da nosi zlatnu krunu i da tokom svadbenog veselja, kao i povez preko očiju, dok sve neudate devojke plešu oko nje – ona kojoj nasumice stavi krunu, sledeća se udaje!
Bor – simbol plodnosti
Kada je par venčan, u Norveškoj, njihovi prijatelji i porodica sade dva niska bora sa obe strane ulaznih vrata njihovog doma, kao simbol plodnosti. Takođe, Norveška mlada nosi srebrnu krunu, i srebrne amajlije vise svuda na njoj. Kako ona hoda, amajlije udaraju jedna o drugu, stvarajući poseban zvuk, za koji se smatra da tera zle duhove koji izazivaju probleme mladencima.
Zlatnici i srebrnjaci
U Švedskoj, majka neveste tradicionalno svojoj ćerci stavlja zlatnik u desnu cipelu, a njen otac joj daje srebrni novčić za njenu levu, na ovaj način pokušavaju da se osiguraju da njihova ćerka nikada neće biti siromašna. Kada se devojka u Švedskoj veri, uobičajeno je da dobija verenički prsten. Zatim, za vreme venčanja suprug stavlja burmu na prst njegove nove neveste, kao i prsten mmaterinstva, što bi značilo da žena nosi tri zlatna prstena.
Iako detalji mogu da variraju od zemlje do zemlje, mnogi običaji i tradicija su isti. Kroz sve običaje postoje neizostavni rituali u ime plodnosti, kao priznanje da cilj braka nije da budemo par, nego da postanemo porodica.
Tekst: Sanja Martinov
