Horoskop otkriva: Kako izgleda tvoje idealno devojačko veče

Najvažniji trendovi venčanica u 2020.

Zlatna pravila odgovornog roditeljstva

Sofisticirane i romantične: Najnovije svadbene kreacije Zaca Posena

Najbolji momenti venčanja u filmu “Downton Abbey”

Najlepši jesenji nevestinski buketi

Dekorativni dodir jeseni na tvom venčanju

Horoskop otkriva: Kako bi izgledala tvoja savršena prosidba?

Čudesni nevestinski buketi – koji nisu cvetni

10 dana pre venčanja – 10 stvari koje ne smeš da zaboraviš

Tradicija se u proteklih par vekova mnogo primenila u većini Baltičkih zemalja. Na primer, u 16. veku je minimalna starost bila 14 godina za dečake, a 13 za devojčice, dok je sada, za brak bez saglasnosti roditelja, granica od 18 godina, pa do 21 u zavisnosti od zemlje do zemlje.

Danas se mladi parovi često opredeljuju za britanski stil svadbe, ili američki, dok su u seoskim predelima još uvek zastupljene tradicija i običaji. U svim predelima je neophodan očev blagoslov pre nego što mladić zaprosi devojku. Mladići, recimo, često šalju svoje prijatelje u izvidnicu da li bi mlada pristala kada bi je zaprosili. Ako se utvrdi da bi mlada pristala, mladić odlazi kod njenog oca da zatraži njenu ruku, a tek kada otac da blagoslov, venčanje je ugovoreno. Onaj par koji se venča sa blagoslovom, ne očekuje nikakav miraz, nikakvo nasledstvo i nikakvu pomoć od porodice mlade.

Baltičko venčanje Tradicija i običaji na Baltiku

Baltičko venčanje

Jedan od najvažnijih delova veridbe je razmena prstena i svilene marame. U nekim delovima Baltika je ovo preduslov za venčanje i bez toga se ne može odviti. Kada je devojka pristala na veridbu, ona se objavljuje u lokalnoj crkvi gde će se venčanje održati, od strane sveštenika, pred porodicom i prijateljima. Period u kom je par veren, na Baltiku traje šest meseci.

Buduća mlada često provede po nedelju dana u kući mladoženje, gde pokazuje svoje sposobnosti koje se tiču kuvanja, spremanja i drugih kućnih poslova kako bi njegova majka uvidela da li je ona dovoljno dobra domaćica i buduća supruga za njenog sina.

Pre stotinak godina, bilo je uobičajno da mlada nosi crnu venčanicu, dok danas nose belu haljinu i veo, često sa srebrnom krunom. Za mladi par je uobičajno da sede tokom ceremonije, dok deveruše stoje kraj njih. Na kraju venčanja sledi razmena prstena i tradicionalni poljubac u toku kog se veruje, da par razmenjuje delove svoje duše.

Sad je vreme za zabavu! Kao i na svim venčanjima, prisutno je mnogo muzike, plesa i zdravica za sada već oformljeni par. Slavlje traje i do osam sati! Započinje tradicionalnim plesom mlade i mladoženje, a zatim svaki neoženjeni muškarac koji prisustvuje svadbi igra sa mladom. Često se taj ples plaća, a dobijen novac se koristi u svrhu medenog meseca. Drugog dana nakon venčanja je uobičajno da u mladinom krilu sedi dete, i bilo bi joj rečeno da jednog dana ima svoje.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, običaji su prilično zamrli  i mladi parovi su se opredeljivali za skromna venčanja bez mnogo galame, dok se sad polako, ali sigurno vraćaju starim običajima. Postoji mnogo nagađanja zbog čega, a oko jednog su se svi složili: radi oživljavanja romantike.

Tekst: Sanja Martinov

Editors choice