Volim venčanja, zaista! Na njima možeš videti stare prijatelje i rođake koje odavno nisi, dobro se najesti, a i napiti, a onda i smejati se kudkojim plesnim koracima, a tu i tamo pustiti ritam da te ponese. Sve u svemu… ovo bi bilo pravo uživanje da ne postoje dosadni rođaci, koji moraju da upropaste svaku zabavu.
Evo, o čemu je reč.
Postoje ljudi koji misle da uopšte ne pogađa što mi je trideset i neka, a ja sam sama. Postoje i oni koji su drski i bezobrazni, pa me isprepadaju pitanjem: “A kad ćeš ti da se udaš?”, dok oni malo suptilniji izokola naglašavaju kako se raduju mojoj svadbi, za koju se nadaju da će biti u skorijoj budućnosti.
