Ukoliko se neko naljuti, kako bih vam rekla, njegov problem. Ja se nikad ne bih uvredila da me recimo brat od ujaka koji ženi sina ne pozove na svadbu, zaista. Prosto ja taj dan doživljavam kao njihov i ukoliko je želja mladenaca da budem tamo rado ću se pojaviti, ukoliko ne, pa Bože moj?!
Imam sreće što moj dragi razmišlja slično kao i ja, pa smo izbegli mogući problem. Iskreno da vam kažem da je recimo situacija drugačija i da na primer on želi veliku svadbu složila bih se sa njim. Ne zato što se u svemu slažem sa njim i ne zato što nemam svoj stav, nego se trudim da ljude koje volim razumem i ne bih ga nikada dovela u situaciju da on crveni pred rodbinom, drugarima iz osnovne ili kolegama sa starog posla kada ih sretne na ulici, a nije ih zvao na svadbu, jer se njegovoj dragoj tako htelo! Nikada. Dakle, vidite, drage moje, šta je bračna zajednica, niste još ni zvanično u braku, a već morate da se prilagođavate i pravite kompromise. To je dobra vežba za sve ono što nas čeka u godinama i godinama bračnog života. Ali svaki odnos koji ima tendenciju da traje traži prilagođavanje i balans, ne samo brak. Svaki. Ali to je neka druga tema.
Dakle moj konačan glas je otišao za intimnu ceremoniju venčanja.
Imam sreće pa čovek mog života slično percipira važne datume, pa ću zaista po svemu sudeći taj dan živeti i disati kako želim i kako osećam da treba.
Vi pripremate svadbu? Odlučili ste se za veliku “srpsku prvoslavnu”ceremoniju. Super. Jeste da će vam cela organizacija oduzeti mnogo vremena, ali pretpostavljam da ćete ipak prve bračne noći duže od mene “brojati” poklone. Razumemo se, zar ne.
Živeli!
Milica Popović
