Kupovina mlade je samo jedan u nizu običaja koji ljudi u našim krajevima gotovo uvek ispoštuju na ceremonijama venčanja. Više ne pucamo u jabuku (bar većina nas, nadam se), više se mlada ne oblači u “lažnu mladu”, nema više ni meda i oraha koji se poslužuju budućem zetu, ali od kupovine mlade ne odustajemo.
Ideja je da dever (iliti brat mladoženjin) za neki simboličan iznos “kupuje” mladu i od tog trenutka ona i zvanično postaje član njihove porodice. Mladina braća su tu da daju poseban šmek celoj situaciji i da se za sestru što više iscenkaju i da je što bolje prodaju. Naravno sve je to samo zabave radi i poštovanja običaja, koje svadba u Srbiji nalaže.
Ne znam za vas, ali meni je lično ovaj momenat baš drag i simpatičan.
Cela ta priča oko toga da se brat bori i ne da svoju sestru, a da budući mladoženja sa masom braće i kumova dolazi po nju daje celoj priči sladak momenat.
U stvari, kada bolje razmislim, mislim da je ono što se meni dopada u celoj toj zavrzlami to što se mladi daje na važnosti. Mlada je centar sveta u tom trenutku. Za nju se bore, nju svi žele. Bingo. Sad znam zašto većina devojaka, koliko god bile urbane i koliko god od svoje svadbe pravile fancy cool žurku, ovaj običaj ne izostavljaju. I treba, ako mene pitate.
