Svako od nas ima svoj život i svoju sudbinu, da li će biti dobra ili ne to, niko ne zna. Ako smo za nešto zahvalni ovom jednom životu, to je zbog toga što smo se sreli. Posle toga reči su malo, ali slike, koje beleže sve naše trenutke, kriju zaborav od zaborava. Kada se sve slike skupe i naprave jednu srećnu priču, dođe trenutak da i Bog tu priču učini posebnom i svetom.
“Nikada nisam krivio proleće, nikada nisam krivio sunce,
pa tako nikad ne krivim tebe, što došla si u moje srce.
Kada je počelo ni ne pamtim više, jer svaki je dan nova priča,
sad to isto srce za dvoje diše, iskreno je tako, ništa ne veličam.” Bogdan
“Pružila sam ruke, pruži i ti isto, život nam je danas napisao pismo.
Pismo u kom piše da sam srce dala, tu je pravi dokaz, komadić metala. (burma)
Za sve nove dane, svako novo slavlje, nek nam život pruži, samo dobro zdravlje.
Reći ću ti nešto da niko ne sazna, do zadnjeg dana, ova srca neće biti prazna.” Vesna
Fotografije Danilo and Sharon!
