Vrlo često se ispostavi da dete malo jede, ali je sasvim zadovoljno i zdravo, krvna slika mu je dobra i nema nikakvih problema – mršavo je i vižljasto, ali to je normalno. Umesto da posmatramo i pokušamo da shvatimo i uvažimo dečiju potrebu ili odnos prema hrani, mi od toga pravimo problem, prenoseći na dete sopstvene strahove i frustracije. Najčešće greške koje zabrinuti roditelji prave, kada je u pitanju odnos prema hrani, jesu korišćenje hrane kao nagrade i utehe i zahtevanje da se pojede sve što je sipano.
Zahtev da dete pojede sve iz tanjira rešava roditeljsku brigu – tako smo sigurni da je unelo količinu hrane za koju mi mislimo da mu je potrebna. Ova prinuda postaje loša navika, koje je teško osloboditi se.
