Evropa se svakodnevno suočava sa velikim brojem gojazne dece i adolescenata, čak 23% jedanaestogodišnjaka i 19% trinaestogodišnjaka pati od prekomerne telesne težine. Edukacija o ishrani i životnim navikama danas se više ne događa samo unutar porodice, već veliku ulogu imaju i obrazovne institucije, javni sektor, kao i prehrambena industrija. Kompanija Nestlé je još 2009. pokrenula globalnu inicijativu pod nazivom Zdrava deca (Healthy Kids), u okviru koje se u Srbiji sprovodi projekat ZdravoRastimo koji ove godine ulazi u petu sezonu. Projektom će u ovoj školskoj godini biti obuhvaćeno čak 4.500 sedmaka iz 54 osnovne škole širom Srbije.
Pored Srbije, projekat se sprovodi i regionalno, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, a ukupan broj učenika iz celog regiona koja su bila uključena u proces edukacije o zdravoj ishrani od početka projekta do danas prelazi 30.000. Ovaj projekat je jedinstven zato što isključuje bilo kakvu promociju proizvoda kompanije Nestlé, i smatra se najobuhvatnijim projektom ovog tipa u regionu.
“Zajedno sa 300 partnera iz 80 zemalja širom sveta, Nestlé ulaže sve veće napore kako bi edukovao 7,5 miliona dece godišnje o ovoj važnoj temi. Naša dosadašnja iskustva pokazuju da postižemo sve bolje rezultate. Osim pozitivnih reakcija dece i njihovih roditelja, kao i zapažanja profesora fizičkog vaspitanja koji učestvuju u projektu, podaci o pomacima u edukaciji u svakoj novoj sezoni od 14% prosečno, najbolje govore o uspešnosti projekta. Kako bi uticaj na društvo bio još veći, ključno je zajedničko delovanje javnog i privatnog sektora, a sve s ciljem pružanja podrške roditeljima u vaspitanju zdravijih budućih generacija”, izjavila je Olivera Međugorac, direktorka komunikacija i marketinških servisa kompanije Nestlé Adriatic.
Imajući u vidu poslednje rezultate istraživanja stavova i navika u vezi sa ishranom i fizičkom aktivnoš
u koje se sprovodi u okviru projekta, postoje slične tendencije u ishrani u celom regionu. Različiti činioci utiču na gojaznost dece, ali se ipak najčešće kao „krivci“ ističu prekomeran unos hrane visoke kalorijske vrednosti i nedostatak fizičke aktivnosti.
Rezultati pokazuju da više od 80% učenika ima naviku da doručkuje svakog dana, ali pored toga i naviku preskakanja obroka. U Srbiji i Hrvatskoj svako treće dete nema 5 obroka dnevno, a u Bosni i Hercegovini svako četvrto. U proseku, 7% dece iz regiona nikada ne jede u školi, a nekoliko puta dnevno slatkiše konzumira gotovo 29% dece u Srbiji, 20% u Hrvatskoj i 9% dece u Bosni i Hercegovini.
Za vreme sprovođenja istraživanja 41% učenika iz Srbije, 24% iz BiH i 17% iz Hrvatske redovno se bavilo fizičkom aktivnošću barem sat vremena dnevno, što je veoma alarmantan podatak. Takođe, rezultati su pokazali kako prosečno 30% dece iz regiona svakodnevno sedi pred TV ekranom više od dva sata dnevno.
Projekat je osmišljen tako da učenici kroz četiri školska časa uče o osnovnim postavkama pravilne ishrane, planiranju ishrane, uticaju hrane i fizičke aktivnosti na telo, kao i o načinima na koje mogu poboljšati svoje navike u ishrani.
Zajedničko delovanje javnog i privatnog sektora nužno je kako bi se kroz edukaciju i promovisanje pravilne ishrane i fizičke aktivnosti sprečila gojaznost u najranijem dobu. U Srbiji, projekat se realizuje uz partnerstvo sa Savezom za školski sport Srbije i podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva omladine i sporta i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
