Dok su mali, ne mogu da umaknu vašim praktičnim i skockanim kombinacijama za vrtić i školu. Možda neće trpeti kape i šalove i skidaće ih čim shvate kako se to radi, ali kad još malo porastu, počeće da se igraju njima, pa ćete ih ujutru možda pronalaziti na medama i zekama, a možda i u korpama kućnih ljubimaca. Slatko.
Zatim će vaša devojčica na pragu puberteta voleti da nosi neke vaše košulje, marame i koješta, ali više će je zanimati vaša šminka. Još slađe. Naročito kad u minut isprogramiranom vremenu za jutarnje maskiranje shvatite da nema ni jednog rumenila. I da nemate vremena da ga tražite, pa vas svi na poslu pitaju što ste tako bledi.
Ali kad postanu tinejdžeri, dostignu vas visinom i brojem cipela, onda je najslađe. Jer, ako ste dovoljno uticali na njihov ukus, a sigurno jeste, oni će voleti da nose stvari koje će vam se sviđati. Štaviše, sve što im kupite, biraćete nadajući se da neće baš mnogo da im se dopadne, pa ćete moći vi da nosite. Obično im se dopadne. Ali hej, zato postoji pravilo jutarnjeg oblačenja i ono je neprikosnoveno u svakoj porodici sa tinejdžerima.
