Došao je i taj dan. Vau, danas izgovaram sudbonosno “Da”. Njemu. Istom onom mangupu koji me je osvajao mesecima i čije fore su mi bile toliko glupe i klinačke. Znate koliko me je samo jurio – nije da se hvalim, ali moram da vas uvedem u priču koja rezultira današnjim danom. Bio je uporan koliko nije nijedan pre njega, bio je uporan toliko da su ga moje drugarice obožavale i bile mu saigrači u celoj njegovoj akciji osvajanja i što je najvažnije bio je dovoljno uporan da jednog 23. maja 2008. godine “podlegnem pritisku” i odem sa njim na večeru. Znate, romantika mi i nije jača strana i oduvek su mi izgledale nekako fake te priče devojaka, ali On me je zaista te večeri kupio za, sada znam, ceo život. Iako, da se ogradim, nikada nisam volela momke koji mnogo pričaju, bili su mi nekako nezanimljivi i nedovoljno muževni, on je to radio na toliko šarmantan način da su sve moje predrasude poklele pred njim, spustile glavu i otišle u zaborav. Ključno je bilo letovanje 2009. godine kada mi je priredio letovanje iznenađenja, al’ to nije tema, vratimo se današnjem danu….
Ustajem oko 9h, iako nisam nešto ni spavala ove noći, jer sam konstantno razmišljala da li će sve biti ok, da li sam dobru odluku napravila kada je u pitanju Meni i odabir muzike, da li, da li, da li… Noćas sam spavala u svojoj devojačkoj sobi, da bismo ispoštovali onaj nezaobilazan deo srpskog venčanja kada mladoženja dolazi da kupi mladu. Možda je nekome to vau, ali ako me sada pitate mogli smo i da preskočimo taj deo, videćete i zašto. U 10h mi dolazi devojka koja me šminka i frizira. Samo da me lepo našminkaju – mislim se ja. Venčanica mi je divna, doterala sam liniju koliko sam želela i jedino što mi nedostaje da budem zadovoljna danas je da mi ne upropaste make-up. Dobro je, sve je na kraju ispalo cool. Zadovoljno u sebi likujem, jer ona Ja koju vidim u ogledalu danas mi se veoma dopada moram priznati.
Moji su se okupili u dnevnoj sobi, došla mi je kuma sa par drugarica, tiha muzika u pozadini… sve je nekako opušteno i teče dan kako sam zamišljala i planirala celo svoje devojaštvo. Očekujem čoveka mojih snova za nekih pola sata, malo me hvata trema, ali dobro, to je normalno, tešim se ja… u svoj toj idili u kojoj učestvuje nas desetak odjednom čujem sirene automobila. “Stižu svatovi”, viče mama. Odlazim do balkona u svojoj sobi i prvi šok je tu! Da li znate da su u koloni najmanje 15 automobila???Nismo se tako dogovorili, glasno mrmljam. U stvari, nismo ni pričali o tome, ali valjda zna da neću cirkus od svoje svadbe! Tata me gleda i sa osmehom komentariše da je to srpska svadba i šta sam ja očekivala. U celoj toj “hvalimo zeta, ti nisi normalna” situaciji čujem trubače. Šok broj 2. Trubači??? Šok broj 3 – mama počinje da đuska i otvara sve prozore u stanu. Gledam ih sve i ne mogu da verujem šta sam doživela – Ali ja sam ceo život samo ovo želela da izbegnem??? Ne volim svadbe koji su eventovi sami za sebe, ne volim svadbe karakteristične za jug Srbije – nemam ništa protiv istih, verujte mi, ali nisam želela da moja izgleda tako. Mislim odabrali smo neke Kubance da nam sviraju na svadbi, svadbu organizujemo u jednom urbanom beogradskom restoranu, moja venčanica je tako cool, rodbinu sam svela na minimum – jer hoću mladost i zezanje na svadbi, a sad doživljavam teatar ispod svog prozora na dan venčanja! Vrištim u sebi, brojim do 10, pokušavam da ostanem pribrana…
I onda u jednom trenutku vidim njega. Izlazi iz kola, Bože koliko je zgodan. Snimio me je na prozoru na mom prvom spratu i čujem ga dere se: “Mala, od danas si i zvanično moja”. Navlačim zavesu, spuštam glavu i osećam prvu suzu na svom licu… ne, ne, šminkaaa!
I znate šta, zaboravila sam momenat “upropašćen mi je koncept urbane svadbe i moderne mlade”.
Srećna sam. Vidim ga opet posle dva dana. Danas ja postajem njegova do kraja života!
Ostatak svadbe mi je bio prelep i svi gosti su se divno proveli, ali dobro na većini svadbi je tako, zar ne?!
Ali naslućujete poentu nadam se.
Važan je ON. Kakva svadba, kakvi gosti, mislim, sve je to lepo i to su ljudi koji tog dana zaslužuju da budu sa nama, ali da nije bilo njega sve ovo ne bi imalo smisla.
Dakle, drage moje žene, birajte pažljivo mladoženju, ili ako pogledajte moj primer – dozvolite da budete birane, sve ostalo su finese koje se uvek daju “ispeglati”.
Milica Popović
