Mladi umetnik Aleksandar Carević počeo je da se bavi fotografijom tokom studija, kada je prvi put u ruke uzeo sopstveni foto-aparat. Kako sada sam kaže, to je bila “ljubav na prvi pogled”, a sada, nekoliko godina kasnije – Aleksandar je profesionalni fotograf kome su specijalnost venčanja! On nam otkriva šta je to što ga je nagnalo da se posveti ovog profesiji, šta znači biti uspešni fotograf u Srbiji i opisuje, za njega, najuvrnutije projekte. Upoznajte Aleksandra Carevića!
Kada si shvatio da želiš da postaneš fotograf? Kako je došlo do takve odluke?
U toku studiranja, zarad potreba dizajna kupio sam prvi foto-aparat, i ubrzo sam postao opčinjen fotografijom, tako da tu nije bilo odluke, već sam imao cilj da budem najbolji u onome što radim, a fotografija je ljubav koja se desila na “prvi pogled”, odnosno prvi kontakt.
Da li je teško probiti se kao fotograf u Srbiji?
Kao i u svakom poslu u Srbiji, i u fotografiji postoje mnoge prepreke da se čovek ostvari u svom poslu. Da bi se uspelo u bilo kom poslu, mora postojati trud i treba dati sve od sebe. Nigde u svetu nije lako probiti se, ali je u Srbiji još i teže, jer fotografija je uslužna delatnost koja zavisi od svega ostalog u zemlji – od ekonomskog stanja, kupovne moći stanovništva, razvoja kulture…
Šta su mane, a šta vrline tvoje profesije?
Mane: nema mana. Šalim se, naravno. Ono što neko smatra manama ovog posla za mene ne predstavlja mane, kao npr. nemogućnost planiranja vremena, jer ne postoji radno vreme, ali s druge strane, to donosi neku dinamičnost, raznovrsnost… Nijedan dan nije isti. Takođe, tu je određena neizvesnost, nestabilnost u poslu, ali to može biti interesantno, jer nikad nije dosadno, tako da ni to ne mora biti mana, ali ume da zasmeta.
S obzirom na to da radim posao koji volim, za mene je to najveća vrlina, mogućnost da se lično izrazim. Postoji sloboda izražavanja, jer nema pravila kako nešto može da se radi, već sam autor bira način kako će šta uraditi i tu dolazi do izražaja kreativnost. Pozitivne strane su i upoznavanje novih ljudi i sticanje novih iskustava.
Kako je izgledalo najinteresantnije venčanje koje si fotografisao?
Kako je svako venčanje drugačije i posebno, eventualno bih izdvojio neke detalje, koji su vezani za neobične lokacije ili samu atmosferu, npr. venčanje na bazenu gde su obučeni gosti skakali u vodu, fotografisanje na krovu zgrade sa prelepim pogledom na grad, poziranje mladenaca među kukuruzima, u čamcu, u gužvi u centru grada, žurka pod iznenadnim pljuskom, itd. Takođe, odeća može biti specifična – npr. venčanica koja nije prava venčanica, već neobična haljina ili kostim iz pozorišta, neobičan odevni stil gostiju… Ono što je nemoguće objasniti, a što sam fotografijama pokušao da zabeležim, to je odnos među ljudima, energija, atmosfera gde se vidi da se ljudi dobro zabavljaju, posvećenost detaljima, dekoracija, pokloni koje mladenci daju gostima ili šaljivo interpretiranje običaja: bacanje podvezice, bacanje tri bidermajera, ceremonija koju obavlja lažni pop, oblačenje mladinog oca u venčanicu itd.
Šta izdvaja tvoje fotografije od svih ostalih umetnika?
Energija koju ulažem u fotografisanje, posvećenost samoj fotografiji, odnosno trenutku, vidi se i na fotografijama. Zadovoljstvo mi je da hvatam momente, na to ne gledam kao na posao, jer volim to da radim. Moje fotografije izdvaja i određen kolorit, uverljivost prenošenja momenata, fotografije odišu pozitivnom atmosferom, jer volim da prikazujem lepe stvari.
Da li preferiraš fotografije u boji ili crno-bele?
Preferiram fotografije u boji, zato što volim boju – boje daju određenu živost i dinamiku samoj sceni. Ipak, u seriji fotografija, volim da provučem po neku crno-belu.
Kako uspeš da ovekovečiš emociju i energiju sa venčanja na fotografiji i koliko je zahtevno uhvatiti pravi trenutak?
Za fotografa je najvažnije da posmatra scenu koju želi da fotografiše, da uoči odnos među ljudima, i da “peca”, tj. sačeka, pravi trenutak da se desi. To je proces koji zahteva dosta strpljenja, upornosti i energije. Sve to ulaganje se isplati kada se dobije očekivani finalni rezultat.
Poznato je da različiti parovi imaju različite preferencije što se njihovog venčanja tiče. Da li si imao prilike da sarađuješ sa nekim ko je imao potpuno uvrnutu ideju za fotke sa venčanja?
Svako venčanje je bilo uvrnuto na svoj način. Što uvrnutije to bolje! Naravno, dok god je to podržano iskrenim emocijama. Kako ja sam potenciram tu uvrnutost, ništa ne može biti previše uvrnuto.
Ko ti je uzor u tvojoj profesiji i na koga se ugledaš?
Nemam određenog fotografa koji mi je uzor, već postoji više fotografa kod kojih mi se dopadaju određene stvari. Wedding fotografija je skup nekoliko oblasti fotografije: portretne, modne fotografije, street arta, nightlife fotografije itd. U svim ovim oblastima postoje fotografi koje cenim i poštujem zbog njihovog rada.
Više fotografija možete pronaći na ovim sajtovima wedding-photo.rs i www.aleksandarc.com.
Una Hadži – Nikolić
