Kako su se upoznali
Princ Endru (Prince Andrew) i njegova buduća supruga Sara Ferguson (Sarah Ferguson) su se upoznali kada su bili deca. Rođena kao deo aristokratije, Sara je bila deo britanske kraljevske porodice dok je odrastala. U svojoj autobiografiji navela je pojedinsoti iz života koje, između ostalog, uključuju i princa Endrua, a sve to dok su bili veoma mali. Godine 1985. Sara je na zabavi u Vindsor zamku srela svog drugara iz detinjstva i iste te nedelje, romansa sa kraljičinim sinom se rasplamsala!
Veridba
Endru i Sara su objavili svetu svoju želju da sklope brak 19. marta, 1986. godine. Romantični princ je zaprosio Saru na mestu gde su se prvi put poljubili, u Flors zamku, u Škotskoj. Urađen od burmanskih rubina, prsten je napravljen po porudžbini, tako da se slaže uz plamene uvojke njegove buduće žene.
Venčanje
Gotovo pet godina posle venčanja Endruovog brata Čarlsa (Charles) i Dajene Spenser (Diana Spencer), narod je imao još jedno kraljevsko venčanje! Endru i Sara su postal muž i žena 23. jula 1986. godine, samo četiri meseca nakon najave veridbe. Venčanje se održalo u Vestminster Ebiju.
Hiljade ljudi je uživalo u ceremoniji dok je Sara, u pratnji oca, išla od kuće Klarens u staklenoj kočiji i stigla u velelepnu crkvu u 11.30 časova. Unutra, postava od skoro 2000 gostiju, koju su, između ostalih, sačinjavali i Elton Džon (Elton John), Nensi Regan (Nancy Reagan), Este Loder (Estee Lauder) i Majkl Kejna (Michael Caine) – gledala je kako dvadesetšestogodišnja mlada hoda do oltara gde ju je čekao mladoženja. Ceremonija, koja je trajala 45 minuta, a koju je izveo Robert Runsi (Robert Runcie), obavljena je po protokolu i mlada se zaklela da će biti verna svom mužu. Dvadesetšestogodišnji Endru, obučen u svoju ceremonijalnu uniformu mastiloplave boje, uživao je u podršci braće Edvarda i Čarlsa koji su održali govor i dali po koji savet tokom prijema. Ostali učesnici slavlja uključivali su četiri mlade deveruše, od kojih je jedna bila Zara Filips, obučena u haljinicu boje breskve sa mašnama koje su ukrašavale leđa haljine, i noseći u rukama drvene obruče ukrašene cvećem. Četiri mlada dečaka, od kojih je jedan bio mladoženjin četvorogodišnji nećak princ Vilijam (Prince William), nosili su čvrste slamene šešire i mornarska odela.
Haljina
Kao što je princ poručio prsten tako da se uklapa uz njegovu mladu, tako je i Sara tražila da joj se haljina skroji tako da se dopadne Endruu. Haljina je bila izvezena svilom u boji slonovače i imala je osnovnu od satena. Haljinu je radila Lintka Sijerah (Lindka Cierach). Zadnji deo venčanice je bio dug pet i više metara i na njemu je bilo izvezeno slovo “A”. Gornji deo je takođe imao ovo slovo sa vezom bumbara, ruže i sidra kojim je pedstavila mladoženjinu pomorsku karijeru. Veo je bio pričvršćen vencima gardenije koje su omiljeno cveće njenog supruga. Na kraju ceremonije, cveće je sklonjeno i videla se dijamantska kruna koju joj je za ovu prigodu pozajmila svekrva, kraljica. Sara je u rukama nosila buket napravljen od gardenija, ljiljana krem boje, žutih ruža, ljiljana iz doline i grančicama mirte – tradicionalnim cvećem svakog kraljevskog buketa.
Prijem
Novovenčani par je napustio Vestminster Ebi i uputsio se ka Bakingamskoj palati. Masa ljudi, od oko 100 000, klicala je ispod kraljevskog balkona u iščekivanju prvog poljupca! Endru, Sara i zvanice su uživali u tradicionalnom bračnom doručku koji je uključio jagnjetinu i jastoga. Torta je bila visoka šest metara i bila je ukrašena pastelnim cvećem.
Kasnije
Posle braka, vojvoda i vojvotkinja su se preselili u Endruovo krilo u Bakingamskoj palati, gde je Sara živela još od veridbe. Posle dve godine dobili su svoje prvo dete, princezu Beatrisu Elizabetu Meri od Jorka (Princess Beatrice Elizabeth Mary of York), koja se rodila 8. avgusta. Međutim, 1992. godine, šest godina nakon očaravajućeg venačanja, par je odlučio da se rastane. Sara je od tada pa nadalje govorila da je ubeđena da je brak počeo da se raspada zbog pomoskih dužnosti njenog muža. Nakon što su četiri godine proveli razdvojeni, par je odlučio da se razvede. Brak se zvanično završio 30. maja 1996. godine.
Tekst: Maja Luković