Pravo na život stiče se rođenjem. Vi ostvarujete to pravo, a plod u vama još uvek ne. Da li će vaše pravo na život biti ugroženo ako začetku života obezbedite rođenje?
To je pitanje na koje treba sebi da odgovorite, ako već imate dilemu da li da abortirate ili rodite.
Tako stoje stvari sa moralne tačke gledišta.
Sa prirodne, ili energetske, začeće je pokušaj neke duše da se materijalizuje, da osvoji pravo na život i ščepa priliku da ostvari svoje zadatke.
I prilična gužva vlada tamo gore, odakle se regrutuju budući životi.
Da li će uspeti u tome, pitanje je upornosti u pokušavanju i snage rešenosti. Ponekad je duša toliko rešena da joj baš vi obezbedite rođenje, da će vam se uporno vraćati, na koliko god abortusa se vi odlučili, ili će vas snagom svoje potrebe pridobiti u poslednjem trenutku i navesti da pobegnete sa ginekološkog stola.
Svet je generalno prenaseljen, iako se na mnogim prostorima ne rađa dovoljno dece, ali generalno ravnomerno svakog časa neko ostane trudan.
Abortus spada u žensko iskustvo i u našem okruženju, zaista je malo žena koje nemaju veći broj abortusa nego porođaja.
Uz malo sreće, nećete morati da se odlučujete na pobačaj, ali teško ćete izbeći iskustvo spontanog pobačaja, naročito ako ste zatrudneli ubrzo posle porođaja.
Namerni ili nenamerni, sa svim mogućim moralnim i prirodnim opravdanjima, prekid trudnoće je gubitak.
Teško je ne zamišljati koga ste zauvek propustili da upoznate i volite.
Aleksina Đorđević