Hoće li ikada i jedno uputstvo muškarcima o ponašanju za vreme PMS-a i molba za uviđavnost, dopreti do njih na pravi način?
Možda ne.
A da li će i jedan savet pomoći ženama da kontrolišu ponašanje tokom PMS-a? Verovatno ne.
Na istom smo, dakle. Oni kontaju, ali ih ponekad prosto zabole da nas tolerišu. Imaju pravo.
Mi kontamo, ali kad nahrupi nagomilani stres, baš nas nešto zabole da se kontrolišemo, ventil nam je ionako neophodan. I imamo pravo.
Hormonski balans i disbalans usmeravaju nam bujicu životnih izazova kako kad i koliko kad. Možemo li da očekujemo da se naši muškarci snađu u tim plimama i osekama, tako da nam ne staju na žulj i ne provociraju nam slabosti? Ne verujem. Ono što ne možemo da očekujemo od sebe, ne možemo ni od drugih.
Najviše što ćemo dobiti je (osim menstruacije, a to je baš dobitak) da nas izbegavaju i ostavljaju na miru, kad objavimo ili kad vide da smo u PMS-u.
Češće ćemo dobiti ironičnu prozivku tipa, a, treba da dobiješ, koja će nas dodatno razjariti.
Kao da smo se pokvarile, a oni, majstori, ne mogu učiniti ništa da nas poprave, nego moraju da sačekaju da se same nivelišemo.
Frustrirajuće. Ali, obostrano.
Za njih, koji ne mogu da poprave, i za nas koje ne mislimo da smo se pokvarile, nego nam mehanizam prosto tako funkcioniše.
Ali, ako razumemo mehanizam, bićemo stabilnije, kako god se osećale, a ako smo stabilne, nećemo nikog izazvati da nam tegli nerve dok ne prsnu.
Jer to je još jedan mehanizam koji tako funkcioniše.
Narodna mudrost kaže «jebi magare kad se zaglavi u blato» pa mi možemo da se ljutimo i pozivamo na ljudska prava, žensku senzibilnost i kompleksnost koliko hoćemo. A možemo i da se žalimo društvima za zaštitu životinja.
Zašto očekujemo da će nas neko poštedeti? Jer nas voli? Jer mu je stalo do toga kako se osećamo?
Možda i hoće, ali ne zato što smo u PMS-u.
Ako ne možemo same da se nosimo sa svojom labilnošću, možemo da se nosimo u tri lepa PMS-a.
Aleksina Đorđević
