Svakom normalnom čoveku, koji se u životu sretne sa situacijama koje ga plaše i za koje mu se čini da potpuno prevazilaze njegove kapacitete za suočavanje i borbu sa problemima. A svako normalan se, od zrelosti ka starosti, stalno suočava sa takvim situacijama. Te situacije zovu se stres, a to suočavanje, kanalisanje stresa.
Ljudi imaju razne ventile, od opasnih poroka, preko hrane i seksa, do osmišljenih ventila, kao što je bavljenje nekim hobijem ili sportom. Neko pasionirano vozi motor, a neko se penje po planinama. Zajednički imenilac je zadovoljstvo.
Ona zadovoljstva koja škode našem zdravlju i ugrožavaju naše bližnje, nisu stvarno ventili i prava zadovoljstva, nego dvostruki stres – u nastojanju da se osećamo bolje, unosimo u sebe otrove od kojih se trenutno osećamo bolje, a malo posle ne možemo da funkcionišemo bez otrova, a još malo posle kad shvatimo šta smo od sebe napravili, osećamo se duplo gore nego kad smo samo hteli da nam bude malo bolje.
Ne moramo da čekamo zatvaranje kruga, saterivanje u ćošak, balansiranje na ivici depresije, da bismo naučili razumemo svoja osećanja, da poisključujemo destruktivne mehanizme ponašanja, da usvojimo nove obrasce konstruktivnog kanalisanja stresa.
Potražite pomoć
Ali obično čekamo, dok ne osetimo da smo na dnu.
Dok smo mladi i vitalni, dno je obično elastično poput trambuline, pa ga često dotičemo u svrhu odbacivanja uvis.
Ali taj mehanizam s vremenom zarđa i pokvari se i desi se da vas ostavi na dnu.
Potražite pomoć, čim osetite da vam je dah kratak, ne čekajte kolaps.
Aleksina Đorđević
