Trudnoću bi trebalo da priželjkujemo i planiramo, jer ona rezultira rađanjem, a dolazak deteta menja naš život. Koliko ljudi zaista priželjkuje takvu promenu i na tako svestan način planira roditeljstvo? Verujem da je procenat vrlo nizak. U drugom stanju se vrlo često ostaje slučajno, iz nemarnosti i lošeg računa. Koliko ta slučajnost dolazi iz nesvesnog, ili iz nekog drugog nivoa realnosti, treba uzeti u obzir, kad nam se desi da zatrudnimo i uopšte nismo tako rešene da prekinemo trudnoću, kao što smo mislile da ćemo biti. Kolebamo se. Preispitujemo. I nemamo mnogo vremena za odlučivanje.
Ta odluka je u potpunosti na ženi
Muškarac se tu ništa ne pita. Njegovo je samo da kaže “Šta god ti odlučiš, ja ću te podržati”. Jer, radi se o vašem telu i vašem životu. Abortus će vam možda ugroziti zdravlje, odnosno mogućnost za ponovno rađanje – nije izvesno, ali je moguće. Rađanje će vam promeniti život u potpunosti – život oca se vrlo malo menja i to samo onoliko koliko je spreman da prihvati. Vaš život se sa majčinstvom širi, produbljuje, okreće, uvrće, izvrće na hiljadu novih načina, u kojima ćete otkriti hiljadu istina o sebi, osetiti osećanja za koja niste znali da ste sposobni (a većina neće biti prijatna) i više nikada nećete biti slobodni od majčinskog aspekta svoje ličnosti, čak i kad deca skroz odrastu i postanu ljudi.
Da li sam spremna za toliku odgovornost?
Teško ćete naći razuman odgovor na to pitanje. Nikada nismo dovoljno spremne za velike promene, jer ne možemo da znamo šta nas čeka i kuda idemo. I kad spremno preuzimamo odgovornost, ne znamo šta sve ona nosi. Tako da, jedino možemo da osećamo samopouzdanje i rešenost da uđemo u tu avanturu. I to je najviši i najpotrebniji stepen spremnosti.
Ne znam čega se više plašim.
Pomisao na rađanje izaziva strah. Pomisao na abortus izaziva strah. Šta je strašnije?
Neuporedivo je. Najstrašnije je odlučiti se na rađanje zbog straha od abortusa.
Da li je abortus ubistvo?
Ako imate moralne dileme oko ovog pitanja, verovatno ste religijski indoktrinirani – pokupili ste neke dogme koje su ostavile jak utisak na vas. Trudnoća je samo šansa za formiranje života. Duša buduće osobe povezuje se sa telesnim kalupom u nastajanju tek posle trećeg meseca, a to je onaj trenutak koji se zove oživljavanje ploda – kad počnete da osećate pokrete bebe. Abortus se obavlja pre trećeg meseca. Osim toga, ni oživljavanje ploda nije garancija da će do kraja sve biti u redu i da će novi život uspeti da se materijalizuje.
Dakle, ne, abortus nije ubistvo.
Ali jeste gubitak, koji ćete osetiti ako ste u suštini želeli da rodite, a zaključili ste da nemate uslova i da nije vreme.
Da li ste spremni na samohrano roditeljstvo?
Ideju da ćete možda morati sami, treba da prihvatite na vreme. Kao jednu veoma čestu i sve uobičajeniju opciju u današnje vreme. Možda nikada nećete sresti svog princa, ali ne bi trebalo da se zbog toga odreknete svog deteta.
Nisam rođena da budem majka
To je veoma dragocena spoznaja. Nemojte nipošto rađati samo zato što tako treba, što vam je vreme, što on to želi i jer je tako normalno. Za vas je normalno samo ono što je za vas normalno.
Da li imate dovoljno integriteta, hrabrosti i mudrosti da iznesete svoju spoznaju?
Izvor fotografija: pinterest.com
Aleksina Đorđević
