Savremeni roditelji, primetila sam, mnogo više poštuju svoju decu, a mnogo manje vaspitavaju. Mnogo se zapitanije i ozbiljnije bavimo svojom decom, vodeći računa o njihovom unutrašnjem životu, o senzibilitetu, inteligenciji i osećanjima, isto koliko i o potrebama. Princip ogledala implicira da savremeni roditelji mnogo više poštuju sebe i jedno drugo i sopstvene unutrašnje živote.
Taj unutrašnji život upravo možete i da posmatrate kao mnogo legitimniji pojam unutrašnjeg deteta.
Jer to je ono esencijalno, sa čime ste došli da na svetu zauzmete svoje mesto čoveka – ono zbog čega su vam neke igre divne, uzbudljive i zabavne, a neke odvratne ili dosadne.
Neki pametni poznavaoci dečije pameti kažu da dete treba podsticati da iskoristi svoje dominantne osobine, da ih upotrebi za sopstveni razvoj i prosperitet.
Vidite, neka deca su prevaranti. Mali foliranti. Lažu kako zinu. Pričaju vam priču i gledaju vas u oči, a kad im kažete da znate da vas lažu i zamolite za istinitu verziju, oni uporno nastavljaju po svome. Možda imaju potrebu da svoju privatnost zadrže za sebe, možda strahuju od vaše reakcije, odnosno uopšte ne žele da se suoče sa vašom reakcijom i uopšte vam ne veruju kad im kažete da vas najviše ljuti to što ih lažete. Zašto vam ne veruju? Da li vas stvarno više ljuti laž, nego neka vrlo zajebana istina? Ako ste prošli test, odgovorivši potvrdno, onda dobro, vaše dete je stvarno prevarant. Po prirodi.
Ne pokušavajte da ga pretvorite u spontanog istinoljupca, nego mu pomozite da razvije svoje kvalitete.
Pa šta sad, ako ste rodili političara, advokata, inspektora, dilera ili policajca?
Svako zaslužuje da ga majka voli i podržava. Iako ga poznaje.
