Deca padaju stalno. Dok su još novorođenčad, u stanju su da se otkotrljaju sa kreveta i padnu na nos. Dok puze i pentraju se svuda. Dok prohodavaju.
Kad nauče da održavaju ravnotežu i da povežu rad nogu i ruku i kad glava prestane da ih stalno vuče ka zemlji, odnosno, kad počnu da trče i voze bicikl, onda padaju zato što ne gledaju kuda idu. I vrlo, vrlo dugo umeju potpuno da zaborave na hodanje, trčanje ili upravljanje biciklom, jer su ugledali ili čuli nešto što im je skrenulo pažnju.
Mali i elastični
Gledaj kuda ideš je godinama najčešće roditeljsko upustvo.
Pri tom, deca obično padaju pred vašim očima i nikako vam nije jasno kako niste uspeli to da sprečite.
Opustite se. Oni su mali i elastični, a tlo im je blizu. Čak i kad beba od mesec dana padne s kreveta pravo na nos, najčešće ga neće slomiti. Imajte pri ruci azbuku prve pomoći – povidon jod, papirne i vlažne maramice i flastere i ne paničite zbog modrica i posekotina.
Aleksina Đorđević
