Razvojna psihologija je prilično prodrla u pedijatriju, ali saveti roditeljima i dalje umeju da budu oprečni.
Koga da poslušate, kome da ukažete poverenje, šta je najbolje za vašu bebu?
Prvo pravilo zdravog razuma kaže – posmatrajte i osluškujte svoju bebu i dobićete sve odgovore.
Jer, pre svega, bebe su različite. Po karakteru, senzibilitetu, sklonostima, po svemu po čemu će se odlikovati i kad porastu.
Uočićete kada je dete sposobno da koristi nošu, bez ikakve posebne obuke, sedenja po dva sata i nagrade za obavljen posao.
Neka deca će biti u pampersu toliko dugo, da će vam se smučiti. Mislićete da će poći u školu u pelenama. I kad nauče preko dana da koriste nošu, noću ćete morati da im stavite pampers. Takva deca prosto imaju jasan osećaj da je to sve vaša briga i ne zanima ih da kontrolišu svoje telo, sve dok ne sazru i preuzmu kontrolu – postepeno.
Neka druga deca odbaciće pampers već posle prvog rođendana, lepo ćete videti da im smeta i da je noša pravi izbor i olakšanje za njih. Verovatno im neće biti potreban ni noću.
Metabolizam nekih beba radiće tako da im se noću uopšte neće piškiti, a neke druge bebe će odrasti i ostati upišulje – budiće se barem jednom ili dva puta da odu do kupatila.
Nije štos da naučite dete na nošu, nego da im je ponudite u pravom trenutku.
Aleksina Đorđević
