Pokušali ste sa babama i dadiljama, ali koliko god odugovlačili, dočekaće vas obavezno predškolsko. Možda nije loša ideja da dete krene ranije u vrtić, a možda i nemate izbora. Kako god, srce vam se steže, ali hej, svi su preživeli vrtić. Nije tamo baš toliko strašno.
Deca se većinom brzo prilagode, neka baš vole vrtić, aktivna su i angažovana u svim priredbama, a toga stalno ima u vrtićima, neka prilično podnose to okruženje, prihvatajući da moraju tu da borave, a tek poneka su baš nesrećna. Držite sebi palčeve i nadajte se da će se vaše dete snaći, uostalom, vi poznajete svoje dete i možete da procenite kako će mu ići.
Sva deca u vrtiću jedu i spavaju u isto vreme. Aktivnosti su osmišljene tako da svi stalno budu aktivni, da nešto crtaju, boje, pevaju, slušaju, gledaju, pitaju, razgovaraju.
To što se zove socijalizacija, u suštini se svodi na naviku da se boravi u gomili sa drugima, da se slušaju uputstva vaspitačica, da se dele igračke i virusi.
Sva deca koja krenu u vrtić, prvih godinu dana razboljevaju se skoro svakog meseca.
I to je razumljivo, jer su u tesnom kontaktu sa drugom decom i kad se jedno razboli, svi se izređaju. To traje dok organizam ne prebaci brzinu i imunitet ojača, pa vas onda očekuju samo sezonska razboljevanja. Ako taj period izguraju ranije, manje će se razboljevati kad pođu u školu, ali svakako, u čitavom periodu vrtića i osnovne škole izređaće se sve dečije bolesti, a naravno, susrešćete se i sa vaškama, iako ne verujete da one još postoje u 21. veku.
I to je samo tehnički nacrt priče o obdaništu.
Aleksina Đorđević
