Neke bebe već sa dva meseca imaju dva zubića, pa tako napreduju redom, mesec po mesec, dva po dva. Jer zubići niču u paru. Jedinica dole, pa odmah zatim još jedna jedinica dole. Pa gore, levo i desno. Ako dojite dete po sistemu dokle hoće i koliko hoće, verovatno vam nije svejedno kad usisa bradavicu ustima punih zuba.
Desi se da beba ugrize, ali samo dok neki zubić posebno teško izbija. Ona ne želi da vas ujede, nego da stisne ono što drži u ustima, kako bi protrljala desni. Ako vas stisne zubima za bradavicu, važi isto pravilo kao kad vam mačka zarije kandže. Ne trzajte se i ne cimajte unazad, jer vaša reakcija stvara povredu. Mačku dižete pravo uvis, da izvuče kandže, a bebu stisnete za nos. Zaprepastiće se, ali pustiće sisu.
Nicanje zuba je neprijatno. Neki pedijatri kategorično tvrde da to nema veze sa temperaturom, ali mnoge majke će vam reći da su njihove bebe imale temperaturu kad su im rasli zubići.
Setite se kako je bilo neprijatno sa umnjacima i to je otprilike to.
Boli, smeta, nervira, svrbi.
Gelovi za omekšavanje desni sa blagim anestetikom pomažu donekle, ali masaža prilikom utrljavanja pomaže još više. Primetićete kako bebi to prija. Dajte joj da žvaće cuclu, a ako je navalila da glođe nešto drugo, a najčešće je to neka gumena igračka, samo je lepo operite. Beba će rado glockati i vaš prst, ponudite joj savijen zglob, onako kao kučencetu koje se igra i pustite je da se umiri time.
Neke bebe su dugo bezube, pa zubići krenu odjednom, nekima zubići niču u dugim razmacima, a neke zaista od drugog meseca do pune godine imaju puna usta zuba, a da se još nisu odbile od sise.
Za decu kojoj zubi niču sporo i naporno kažu da su tvrdoglava.
Možda su u pravu.
Aleksina Đorđević
