Mladost je u današnje vreme pomerila granice na najočigledniji način i verovatno predstavlja najbolji izraz duha vremena i najbolji primer za pomeranje granica.
Biološko životno doba, vezano je za linearno vreme, a ono se ubrzalo i to nije samo subjektivni osećaj koji imate i koji delite sa svima sa kojima započnete razgovor o tome. Subjektivni osećaj velikog broja ljudi čini objektivnu realnost, uostalom.
To što živimo brže, na jedan način znači da živimo kraće, ali to isto tako znači da nam treba mnogo manje vremena za integraciju iskustva. Događaji se odvijaju brže, zbijenije, intenzivnije, posledice se brže pokazuju, procesi kraće traju. Više učimo, više saznajemo, više se trošimo – ako preživljavamo ubrzanje, znači da imamo i više energije koja je potrebna da nosimo promene.
Jedna od posledica povećane energije je produžena mladost. Na nivou svesti, jednako kao i na psihološkom, emotivnom i biološkom nivou.
Žene su i ranije rađale sve dok im traje reproduktivno doba, ali neselektivna proizvodnja potomstva udružena sa duhom vremena i vladajućom realnošću sabranih subjektivnih doživljaja, jasno je razgraničavala životna doba.
Do nedavno, žena se sa pedeset godina već nalazila u ulozi bake i mogla se nadati da će pomoći oko još nekog unučeta dok je u snazi.
Danas, žena sa 50 godina može sve isto kao i sa 20, samo što u zrelom dobu sigurno bolje zna šta tačno hoće i na šta je spremna, a ima i dovoljno iskustva, snage i mudrosti da ih upotrebi konstruktivno.
Zajedno sa granicama mladosti pomerile su se i granice materinstva.
Mame u najboljim godinama imaju preko 40 godina, a glumica Ljiljana Jakšić nije jedina koja sa više od 50 očekuje bebu.
Ima puno slučajeva u kojima su žene na pragu menopauze misleći da su bezbedne i da više ne mogu da zatrudne, otkrile trudnoću sumnjajući na nešto drugo i rodile zdravu decu.
To znači da je vrlo dugo moguće zatrudneti prirodnim putem i da veštačka oplodnja nije jedini izbor za starije prvorotke i da žene koje su zakoračile u petu deceniju ne moraju da prihvate da nikada neće biti majke – osim ako to nije njihova odluka.
Veštačka oplodnja je opcija koju biraju žene starije od 50 godina i kojih u Americi ima puno, ali tamo je sve lakše.
Jedna američka mama koja je uz pomoć veštačke oplodnje u 53. godini, u drugom braku, rodila bliznakinje, u šali kaže da kad je shvatila da neće imati unuke, odlučila je da rodi decu.
Ljiljanina priča je posebna, jer se odvija u Srbiji i jer će ona biti samohrana majka. Odlučila je da se neće odreći materinstva, samo zato što ne može da ostvari stabilnu vezu sa muškarcem.
Njena hrabrost da se suoči sa mogućnostima i nemogućnostima, sa onim što je realno i onim što je u domenu volje i odluke, rezultirala je životnim preokretom koji joj je donela trudnoća i predstojeće samohrano materinstvo. Pomoći će joj porodica i prijatelji, ali ona je preuzela punu odgovornost za svoje materinstvo, podigla kredit i kupila stan, radila sve vreme tokom trudnoće i svesna je da će morati još dugo i mnogo da radi, da bi izdržavala dete, pošto samohrane majke u Srbiji još uvek nemaju nikakve zakonske olakšice.
Ljiljana je prava savremena heroina, koja svojom odvažnošću da preuzme svaki rizik, zarad majčinstva nameće preispitivanje svakoj ženi koja smatra da ne može sebi da priušti majčinstvo jer ima suviše godina, premalo para, nema partnera i živi u Srbiji.
Istina je da se žene odriču majčinstva iz sebičnosti, komformizma i predrasuda. To ne znači da treba da rađaju, ako ne žele, kakvi god da su razlozi, ali da ako žele, nema puno toga što može da ih spreči.
Kako je Erika Jong jednom napisala, ako žena ne želi decu, to je u redu, ali ako oseća i najmanje kolebanje, ako se nešto u njoj pokreće i reaguje, treba da stisne zube i da to preturi preko glave.
Kroz majčinstvo žena upoznaje sebe na način koji nije moguć bez tog iskustva. Godine više nisu prepreka, a ni izgovor.
Pogledajte Ljiljanu.
Aleksina Đorđević
