O svemu što vas pitaju, recite deci istinu. Niste vi dužni da šerujete ne znam kakvu kosmičku istinu, ultimativnu istinu, nepostojeću istinu. Niti da budete vični univerzalnim istinama za sve prilike. A deca pitaju svašta, o svemu, u svim prilikama. Prosto nema načina da budete na to spremni. Dakle, svaki put kad nešto ispale, a vi udahnite duboko i uzvratite najiskrenije što možete.
Da li je naša zemlja siromašna?
Eh, pa sad bih ti rekla kako se uzme, tojest, izgleda da smo siromašni u mozak, pošto zemljom upravljaju oni kojima odgovara da budemo siromašni, jer su oni lično bogati, pa su zato i na vlasti – da se još obogate.
Ali odgovor je da, siromašni smo, nismo baš najgori u svetu, ali skoro da jesmo.
A što ti nikad nemaš pare?
Zato što ih sve potrošim da platim račune i hranu.
A kako moji drugovi imaju pare? Šta rade njihovi roditelji?
Hm, da vidimo… Pa recimo, onaj tvoj drug ima oba roditelja, koji imaju samo jedno dete. A ti imaš samo mene, a ja imam dvoje dece. Onaj drugi, pa njemu je tata političar, ovaj treći ima babu i dedu u inostrantvu, ko još?
Što ja moram da idem u školu?
Da ja ne bih išla u zatvor.
Zašto moja drugarica plače kad dobije četvorku?
Nemam pojma. Možda je strah da kaže roditeljima koji od nje traže da ima sve petice.
Zašto ratuju u toj zemlji?
Uf… U svetu se oduvek ratuje, otkad ljudi postoje. Mora da su mnogo idioti, jer je rat nešto najgore i najstrašnije što ljudi rade.
Hoće li i kod nas da bude rat?
Vrlo moguće. Možemo samo da se nadamo da neće.
Zašto smo se mi razveli od tate?
Niste se vi razveli, nego ja. Nismo se slagali, nismo imali iste prioritete, stalno smo se svađali i ja sam bila mnogo nesrećna. Sad sam srećna.
Kad ćeš ponovo da se udaš?
To se i ja pitam.
A je l’ ćeš ti da budeš živa kad mi porastemo?
Daću sve od sebe, sinko. Ne planiram da odem dok vi ne budete matori kao ja sad, pa da možete da živite bez majke.
Kad ćemo da kupimo macu?
Maca se ne kupuje. Doći će neka koja će da nas usvoji i kojoj ćemo da budemo potrebni.
Što ti voliš pauke? Ja ih mrzim.
Ja volim sve što ne pije krv.
Što je naša baba luda? Hoćeš i ti da poludiš kad budeš baba?
Teško mogu da budem luđa nego što jesam. A svakako neću da postanem nešto što nisam, samo zato što ću da budem baba. Baba je celog života bila luda, pa je u starosti sve luđa. Ja ću da budem superbaba.
Zašto svi moramo da umremo?
Tako je zamišljen život. Rodiš se, živiš, potrošiš svoje vreme i umreš. I život ide dalje bez tebe. To je normalno.
I sve tako. I otprilike tim redom, tojest bez reda. Dok perem sudove. Dok pišem, dok gledamo film. Usput. Sve sama suštinska pitanja. Iz kojih posle u nekom krugu unakrsnog ispitivanja izrastu neka nova suštinska pitanja. Što manje razmišljam, to brže, sažetije i iskrenije odgovaram. Izveštila sam se. Pitajte deco, kad pitate, onda vidim kako vam radi mozak.
Izvor fotografija: najboljamamanasvetu.com, pinterest.com
Aleksina Đorđević