Lekcije u kojima deca najviše uče, najbolnije su iskušenje za roditelje. Prirodno, vi želite da zaštitite svoje dete da se ne povredi, da se ne muči, da ne tuguje. Ali vaša moć da ga zaštitite mora biti ograničena vašom svešću da dete uči putem iskustva i prakse. Ne možete mu uskratiti iskustvo i ukinuti praksu, nemate pravo da mu oduzmete prilike za osposobljavanje za realnost.
Naravno, ne mislim na surove primere kao što su, baci bebu u vodu i čekaj da vidiš kako će da propliva da se ne bi udavila.
Međutim, surova je istina da će najbolje shvatiti da je vatra opasna, ako se opeče.
Ukoliko možete da otpratite proces sticanja nekog iskustva i ako imate živaca da sprovedete dete kroz neko igranje vatrom, toliko da oseti, a da se ne unakazi, to je dobar posao. Jer sledeći put će imati samopouzdanja da krene u neku akciju i opreznosti da ne pretera, a verovatno će vas neki put i poslušati kad ga upozorite, objašnjavajući zašto ne mora da odgovori na svaki izazov.
Da se poslužim primerom:
Trogodišnje dete želi da pipne kaktus. Umesto da ga sprečite, kažete mu da su to na kaktusu bodlje, koje će mu se zabosti u ruku i da će to boleti. Ono vas sluša, razmišlja o rečima koje baš ne razume, ali konta da ga upozoravaju na nešto neprijatno, pruža ruku i hvata kaktus, trza je nazad i gleda u bodlje koje mu štrče iz prstiju. I ne plače dok mu vadite bodlje i objašnjavate da se sad upoznalo sa prirodom kaktusa.
I kad vam se kroz jedno deset godina obrati da sanirate posledice nekog oštrog iskustva, vaše je da uradite isto, da mu objasnite prirodu doživljaja kroz koji je prošlo.
Imajte poverenja u svoju decu.
Ne da neće uraditi ono što vi ne želite da urade, što im zabranjujete i od čega pokušavate da ih sačuvate.
Imajte poverenja da će upravo to uraditi.
I pogotovu, imajte poverenja da će umeti svoje iskustvo da ugrade u svoju mudrost.
Aleksina Đorđević