Džudo je borilačka veština nastala u Japanu. Iako, sam naziv zvuči grubo, on ustvari na japanskom znači “nežan put“. Time upućuje da se ne radi o sportu koji budi agresivnost, ili podstiče tuču. Naime, filozofija ovog sporta je u tome da se “nežnim putem” dođe do pobede. Sad će se mnogi zapitati o kakvoj je nežnosti reč, kada je to sport u kojem je poenta baciti protivnika na strunjaču, ili ga izbaciti iz ravnoteže. Zbog toga vam iznosimo nekoliko odlika ove borilačke veštine, pa odlučite sami!
Razvija pravilnu koordinaciju pokreta
Ova disciplina se zapravo i sastoji od niza različitih pokreta kojima takmičari pokušavaju da dođu do pobede. Zahvaljujući njima vežba se i koordinacija i usklađenost pokreta tela. Takođe, uči se da se u slučaju pada dočeka bez povreda.
Uči o važnosti discipline
U ovom borilačkom sportu disciplina je jako važan faktor. Ukoliko onaj ko trenira džudo nije disciplinovan i posvećen sportu, onda ne može ni da očekuje rezultate. Tu se naročito razvija samokontrola i samopoštovanje, što je jako važno za decu u periodu odrastanja.
Motiviše čestim takmičenjima
Takmičenja u okviru takmičarske sezone, od septembra do maja, su gotovo svake nedelje. To dodatno motiviše decu da napreduju i da na svakom turniru budu što bolji i osvoje neku od medalja.
Razvija empatiju i saradnju sa drugima
S’ obzirom na to da deca u jednom klubu treniraju zajedno i “bore” se između sebe, istovremeno se zbližavaju i reaguju kao tim, iako je ovo individualni sport. Saosećajući jedni između drugih, oni to prenose i na odnose sa drugima u školi, parku…
Zahteva kocentraciju i aktivan um
Iako se ne čini tako, onaj ko trenira džudo mora da razmišlja brzo i da snagom uma proceni protivnikov sledeći korak.
Razvija odbrambene instinkte
Kroz bavljenje džudom više se razvijaju odbrambeni instinkti, nego što se uče metode napada. Zbog toga je samoodrana još jedna od stvari koje se uče bavljenjem džudom.
Olivera Denčić
