U modi su veliki dečiji rođendani. Cela grupa iz vrtića, celo odeljenje i plus sva deca od kumova, prijatelja, rodbina… I sve to u plaćenom prostoru koji se zove igraonica, ili rođendaonica. Naravno prostor je prigodan, namenjen deci i igri. Ima tu i igrica, diskoteka u kojoj može da se “đuska”, kao i popularnog “kaveza”, nazvanog tako verovatno zbog činjenice da deca kad uđu u njega, ne mogu tako lako napolje. Što roditeljima ponekad i odgovara!
Ipak, sve to nije dovoljno. Mora neko svu tu decu i da animira! Taj neko je obično klovn, dobra vila ili jednostavno neko ko pokušava da zabavi decu. Naravno, taj neko to dodatno naplaćuje.
Animaciju obično započinju nekim takmičarskim igrama u koje uključe svu decu. Međutim, već posle prve četvrtine, neki deo dece odustaje i odlazi u potragu za nečim interesantnijim. Drugi pokušaj je diskoteka. Uz hitove Severine, Lejdi Gage i drugih, uglavnom vrckaju devojčice, dok se većina dečaka sramežljivo krije po ćoškovima i čeka momenat kada će moći da se vrati igranju igrica.
Kada prođe torta i slavljenik duva svećicu kreće “face painting“, iliti slikanje po licu. Deca tada stanu u red i čekaju svoju masku Nindže kornjače, Spajdermena, Vinks vile, mace, tigra ili šta god još osmisli dečja mašta. Taman tako namaskirani spremni su za povratak kući, zato što je rođendan gotov! Roditelji gledajući svoje mezimce tako “namalane” razmišljaju koliko će vremena potrošiti na uklanjanje maske, a deca umorna jedva čekaju da legnu u krevet.
I onda ja tako sedim na dečijim rođendanima i svaki put razmišljam o neophodnosti dodatne animacije. S’ obzirom na to da se deca već nalaze u prostoru za igru i zabavu, pitam se zašto je potrebno i prisustvo nekog da ih dodatno animira. I tako prođe detinjstvo u animaciji. Mi kod kuće, animatori na rođendanima… Bojim se samo da jednog dana ne izmisle i neke specijalne animatore sa kojima će deca, recimo, na kreativan način da rade domaći.
Olivera Denčić
