To znači da je dete u stanju da se isključi iz realnosti i da ceo fokus svog bića premesti u svoj svet – koji je svet neke igre u kojoj dete najviše uživa.
Deca koja imaju svoje svetove, u stanju su da se sama igraju satima, a da nije reč o igricama na kompjuteru. Kompjuterske igrice ipak predstavljaju zajednički svet, u kome učestvuju svi oni koji vole neku igricu, koje se često igraju u timu. One jesu angužujuće, obuzimaju pažnju i oduzimaju vreme, ali su daleko društvenije od onoga što nečiji lični svet jeste.
Roditelji su ponekad veoma zabrinuti zbog deteta koje ima svoj svet, pitaju se da li je sa njim sve u redu, trude se da ga podstaknu da se igra i druži sa drugom decom, da se bavi sportom i učestvuje u akcijama koje ga odvajaju od njegovog sveta i koje ga ne zanimaju i zamaraju. Umesto da uporno dosađuju detetu u naporu da ga vaspitaju i socijalizuju, roditelji bi trebalo da se potrude da razumeju dete koje ima svoj svet. Da otkriju koji je to svet. Koje su mu vrednosti, u čemu je njegova čar i lepota, šta je to što je za dete u tom njegovom svetu od vitalne važnosti – jer ono se tamo očigledno sklanja da bi uživalo, da bi nahranilo svoju dušu i zadovoljilo potrebe koje realnost zanemaruje.
Takva deca su često veoma maštovita i kreativna, pa iako vi ne možete videti ništa osim da ono, recimo, leži i pokreće svoje ruke, koje kao da razgovaraju, dete u glavi ima scenu, dijalog i emociju u kojoj učestvuje svim srcem, njegove ruke su likovi koji upravo izgaraju od ljubavi, ili se šale ili poveravaju jedno drugom tajne, ili na bilo koji način izražavaju njegovo biće i njegovo srce, za čiji izraz nema mesta u gruboj igri sa drugom decom, u sportu ili voženju bicikle.
Fraza koja ne govori ništa posebno, a ipak dosta objašnjava o sklonostima nekog deteta, često glasi ono ima neki svoj svet
Takođe, takva deca uopšte nisu asocijalna i kad pronađu srodne duše – drugove koji su u stanju da zajedno sa njima stvaraju uzbudljive, avanturističke, nežne i ljubavne svetove, koji imaju istu potrebu srca i bića i koji svojom energijom doprinose igri, oni će ga radosno prihvatiti i uvek će želeti da se igraju sa njim.
Ako proniknete u nežni svet svog deteta, možete mu pomoći da ga opremi. Ako se ono gubi u crtanju, bojama, divnim slikama na slikovnicama koje pokušava da prekopira, možete mu često poklanjati bojice, papire i slikovnice sa divnim ilustracijama. Ako uspete da mu se približite, možda će vas i uključiti u igru – ali koji roditelj danas ima vremena za to? Dovoljno je ako konstantujemo da je dete zadovoljno u svom svetu, da mi znamo koji je to svet i da umemo da mu nekim sitnicama pokažemo da ga podržavamo i razumemo. Uostalom, nema deteta koje je lakše i zahvalnije za čuvanje, od onog koje najradije boravi u svom svetu. Satima će biti mirno i zadovoljno, a vi ćete znati gde je.
Dok ne poraste dovoljno (tojest uđe u pubertet) da poželi da svoj svet nametne realnom svetu, da ga otelotvori, oživi i doživi.
E, na tom ispitu će se pokazati koliko ste razumeli svoje ekscentrično, povučeno dete, koje poznajete kao plemenito, nežno i preosetljivo.
Pašćete verovatno, jer tako se uči roditeljstvo. Ali biće dovoljno ako nastavite da radite isto što i do sada. Da pratite i podržavate doturajući odgovarajuću rekvizitu – knjige, linkove, muziku, martinke, košulje, pirsinge, kožice, crni lak za nokte, minđuše sa lobanjama i listovima marihuane…
Uostalom, videćete sami.
Aleksina Đorđević
