Novorođenčad ćete verovatno nositi skoro sve vreme. Plakaće čim ih spustite, a najslađe će spavati na grudima. Težina bebe se brzo uvećava, pa će vam već šestomesečna beba biti prilično teška za nošenje, čak i u kenguru. Lakša je varijanta nositi je u nosiljci na leđima, samo što nije uobičajena, ali šta vas briga. Ako neće u kolica i traži da je uzmete, moraćete da je uzmete, nema vam druge. Verovatno je da će brže prohodati, nego deca koja se puno voze, jer u nekom trenutku, prosto će biti suviše teška i češće ćete je spuštati, a čim počne da stoji, počeće i da korača pridržavajući se za nameštaj. Možda će radije gurati kolica i tako prohodati, nego što će se voziti u njima. A kad je već suviše velika i krupna i traži da je podignete, lakše će vam biti ako sednete i uzmete je u krilo.
Samo što deca vole da iskaču iz kolica vama u naručje, baš onda kad najviše žurite, kad vam se piški, kad pada kiša, ili kad ste u prodavnici upravo napunili dno kolica, toliko da su vam obe ruke potrebne za guranje.
Zašto bebe traže da se nose?
Novorođenčad ima potrebu za držanjem i nošenjem iz najprirodnijih razloga. Dok su bila u stomaku (nedavno) stalno su bila nošena i ljuškana. Bebe u stomaku spavaju kad se vi krećete i ljuljate ih. Čim sednete, legnete, umirite se, one se bune i mrdaju. Kad ustanete i počnete da hodate ritmično laganim tempom, umire se. Ta potreba ih drži intenzivno neko vreme, a onda, kako rastu i vreme na svetu dostiže i prestiže vreme provedeno u stomaku, potrebe se lagano menjaju.
Veće bebe i mala deca vole da ih nosite zato što su onda na istoj visini sa vama. Stavite se u njihovu poziciju, posmatrajte svet percepcijom klataravog i nestabilnog patuljka, okruženog džinovima, čije su ruke i lica tako daleko. Dete uživa na vašoj visini, zadovoljno je promenom percepcije i blizinom vašeg lica.
I kad skroz porastu, voleće da ih redovno držite u krilu, a ponekad će tražiti i da ih podignete i malo nosite.
Da budu mali, maženi i zaštićeni.
Aleksina Đorđević
