Bebu rodi mama, to sva deca znaju. Ali ona vas pitaju nešto drugo. A bude vam jasnije šta (i više vas zbuni), kad kažu, da, ali gde su bebe pre nego što dođu u mamin stomak?
Priča o tome kako se mama i tata zavole, vode ljubav i naprave bebu kad se spoji tatino seme sa maminim jajašcetom je na mestu, ali opet, oni vas ne pitaju to. To je samo fizički deo istinite priče, a oni žele da čuju ono drugo. Potvrdu onoga što osećaju ili čega se čak nejasno sećaju. Kako god, dete koje traži da mu ispričate ono što njegovo telo zna.
Ako nemate sopstveno vanvremensko i vantelesno iskustvo, pitajte dete, možda ono ima. Možda neće umeti da objasni rečima, ali će možda znati da vam nacrta. Pitajte ga šta misli, gde je bilo pre nego što se našlo u maminom stomaku.
Bebe dolaze odnekud. Niste valjda stvarno mislili da ih sami pravimo cele?
Ne bojte se nenaučnih objašnjenja, nauka ni izdaleka ne zna dovoljno. A naročito malo zna o intuitivnom i telesnom znanju.
Jer bebe jesu negde pre nego što dođu ovde.
Možemo to da nazovemo dušom, ili obrascem ličnosti, ili energijom koja nosi informaciju o materijalizaciji, tražeći genetski i energetski pogodan par, da mu obezbedi telo i sredinu u kojoj će se realizovati.
Prosto objašnjenje je da je duša bebe negde gore i da je došla baš kod mame i tate, zato što je njih izabrala, jer su oni najbolji roditelji za nju.
Deca jesu naše srodne duše, a roditelji su ponekad svesni da su nekada, negde, nekako, obećali da će biti roditelji svojim srodnim dušama.
Da li zaista mislite da je vaš čin vođenja ljubavi stvorio celo vaše dete, njegovo biće, sve što ono jeste i može da bude?
Aleksina Đorđević
