Nikada nisam razumela tu foru sa kaznom i nagrađivanjem. Možda zato što sam bila veoma introvertno dete, mirno i zadovoljno u svom svetu, koje ne pravi nikakve naročite ispade u realnosti, jer je slabo pohađa, pa sam uspešno izmicala vaspitanju. Naprosto, nije bilo momenata živog, nemirnog i drskog ispitivanja sopstvenih performansa i granica roditeljske tolerancije, pa oni nisu imali mnogo prilike da na meni oprobaju roditeljske veštine.
Jesam jednom pobegla od kuće. Sa tri godine. Nisam stigla dalje od ulaza u zgradu, jer je bio mrak. Vratila sam se ljuta i ponižena majčinim trijumfom. Rekla sam ti da nećeš stići daleko, rekla je mama. Tada sam rešila da se pritajim i ne dozvolim joj da više interveniše, jer šta bi bilo da je nastavila da me vaspitava?
A onda je došao pubertet i sva moja introvercija preokrenula se u bes, inat, otpor, osvetu. Pa sam opet pobegla od kuće, ovaj put uspešno. Ceo dan nisu znali gde sam.
U priči o vaspitanju, ja sam vaspitavala roditelje i to putem kazne.
Kad god imam priliku, progovorim koju protiv vaspitanja. Posebno su mi mrski nagrada i kazna.
Zašto sam ih kinjila sirote, kad ionako nikako nisu znali šta će i kako će sa mnom?
Pa baš zato. Kakav je to roditelj koji zaslužuje takvu kaznu?
Onaj koji je u potpunosti propustio da osvoji sve nagrade time što će biti blizak sa svojim detetom, voleti ga, poznavati, prihvatati, poštovati i razumeti. Jer sve osim toga je kazna.
I za dete i za roditelja, čim dete dovoljno ojača da sprovodi svoju pravdu.
Moje odrastanje pratilo je jako osećanje za pravedno, korektno i prihvatljivo, kao i za nepravedno, nekorektno, neprihvatljivo.
Šta mislite, kako deca nauče šta je fer, a šta ne?
Tako što ih kažnjavate kad prekrše pravila, a nagrađujete ih kad ispune očekivanja?
Ili tako što su to spontana osećanja, sastavni deo bića, koja će se svakako pojaviti i razviti, ako ih ne izvitoperite nekakvim vaspitnim veštinama?
Koliko vam je stalo do toga da vaše dete ima razvijen osećaj korektnosti? Znaćete tačno, kad se nađete u situaciji da vas dete iskritikuje zbog nepravednog istupanja i nekorektnog ponašanja.
Sistemom nagrade i kazne vršite emotivno uslovljavanje deteta, dresirate ga kao kuče, a dresura se neće primiti ako vam je dete tip mačke.
Bolje vam je da dobro poznajete, osećate i razumete svoje dete, nego da ga vaspitavate.
Jer ono nije tabula rasa na kojoj ćete vi ispisati smernice, svojim nečitkim i lošim rukopisom, nego skica jasnih osobina, kvaliteta, sklonosti i osobenosti, koja u sebi sadrži uputstva vidljiva poput svetlećih reklama.
Ako baš niste moja majka.
Aleksina Đorđević
