Tate su ponosne kad se rodi muško, pucaju da objave komšijama i celom svetu svoj uspeh – jer to je njihov uspeh, napravili su muško dete, što ih čini još više muškarcima. Tu padaju zlatni pokloni porodilji i bebi i uopšte, slavi se sa izvesnim olakšanjem zbog devetomesečnog iščekivanja rezultata. Očinski ponos se nekad sav ispuca na to, pa ih dečko posle i ne zanima baš puno, dok raste u okruženju žena, sa likom oca koga svi slušaju i poštuju. Što je jedan od puteva da dečko usvoji tatin model, da bi jednog dana bio glavni u svojoj porodici i frajer među ortacima.
Uz stroge očeve često odrastu sinovi pobunjenici, koji su međutim, suštinski pravi tatini sinovi. Njima su očevi idoli i heroji, iako to možda ne priznaju i ne vole ni da misle o tome, oni sve umeju što i otac, samo nikako ne dozvoljavaju sebi da prevaziđu očeve, da budu bolji i uspešniji, ne preuzimaju tu ključnu odgovornost za sebe, jer bi to simbolički značilo isključivanje oca i oduzimanje značaja njegovom liku. Pobuna se obično ogleda u tinejdžerskom rušenju konvencija, kroz rokenrol, drogu i seks, ali svaka tinejdžerska pobuna je slična, samo neki sinovi iz toga odrastu u advokate, kao očevi, neki u majstore ili muzičare, kao očevi. Ukoliko odrastu.
Ima i veoma posvećenih očeva, koji se mnogo bave svojim sinovima od rođenja, koji otvoreno i spontano pokazuju nežnost, ljubav i podršku i veoma su zainteresovani za svog sina. Oni su od onih koji umeju da upoznaju dete i da ga podstaknu da se razvije u sebe samog, a ne u mlađu, jaču i drčniju verziju svojih očeva.
Zdrava veza između oca i sina podrazumeva otvoreno ispoljavanje ljubavi, odgovorno staranje i onu dozu muškog nadmetanja u kojoj sin nadrasta oca i obojica su zbog toga zadovoljni.
Aleksina Đorđević
