Nikome nije prijatno kod zubara, ali neka deca, kao i neki ljudi, lakše podnose bolove i neprijatnosti, a neka su preosetljiva i preplašena.
Niko se ne uplaši dok prvi put ne oseti zubarska klešta i injekciju.
Posebna priprema za prvi odlazak kod zubara nije potrebna, dovoljno je da objasnite detetu da ne možete sami da mu izvadite zubić, jer se zubiću ne vadi, a mora napolje da napravi mesta novom koji već raste. Upozorite ga da će malo boleti, možda malo više nego u kućnoj radinosti, a možda i malo manje. Ono neće biti posebno zabrinuto prvi put, iz prostog razloga nedostatka iskustva, ali zato će drugi put, biti onaj teži. Naročito ako je prvi put bilo čupavo.
Dobar dečiji zubar ima strpljenja
Posle nekoliko poseta zubaru, otkrićete kod kog lekara treba da vodite dete, jer čitav taj bolni i neprijatni postupak zaista najviše zavisi od toga kako zubar pristupa detetu. Ako već znate nekog, jer vam ga je preporučila neka mama sa iskustvom, ne oklevajte. Dobar dečiji zubar ima strpljenja, a ima i laku ruku i nastup kojim će zadobiti poverenje deteta.
Ono će biti spremno da dopusti lekaru da izvede stvar ništa manje bolnu nego što bi bila kod nekog koga će ujesti za ruku, samo zbog pristupa. Lekari koji naređuju i viču i ne uspostavljaju kontakt sa detetom (o, ima ih) stvaraju traume od odlaska kod lekara.
Raspitajte se, ljudski faktor je u svakom kontaktu sa ljudima, najvažniji.
Aleksina Đorđević
