Ne, to je sramota, uzvik je koji me ukopa u mestu, navedoći me da potražim izvor i zapečatim ga.
Zato što nijedna tetka, baba, strina, uh, a često i majka, nije ovako nešto uzviknula jer je dete slagalo ili igralo uz seljačku muziku, ili maltretiralo životinju, ili se spremalo da opako napakosti nekome zarad sopstvene koristi.
Jer to je sramota u kulturnom društvu.
U patrijarhalnom, sramota se odnosi na telo.
E sad, nije sramota da si go na plaži ako si skroz mali, ali sramota je ako si se zaigrao svojom pišom.
Znači, u širim okvirima, sramota se odnosi na telesno zadovoljstvo.
Takođe je sramota ako si mali dečko, a ščepao si neku oveću sisu, ali to je neka vragolasta vrsta sramote, gde te svi bučno grde i smeju se i izgovaraju nešto kao ma, biće opasan, već zna šta valja, reflektujući tvoju radoznalost svetlošću seksualnih šablona, koji stoje spremni da te na vreme usisaju i naprave od tebe muškarčinu.
E pa, da vam kažem, kao roditelj, totalno sam se osramotila na svim mogućim poljima telesne sramote.
I uopšte me ne bi čudilo da moja deca imaju zdrav seksualni život, pun uzbuđenja, slobode i zadovljstva.
Prethodne tekstove iz ovog serijala pogledajte ovde!
Aleksina Đorđević