Bebi treba mama, 24/7. Ona samo zahteva celu vas. Međutim, fizički je neizvodljivo i do krajnosti iscrpljujuće biti neprekidno na raspolaganju. Ukoliko imate nervoznu bebu koja mnogo plače i zaspi samo kad je potpuno iscrpljena, a zatim ne spoji ni cela dva sata spavanja bez novog napada plača, teško ćete sačuvati zdrav razum, a u nekim momentima ćete verovatno potpuno “pući” i svašta će vam pasti na pamet. Ne bi trebalo da se stidite, majke poznaju osećanja koje ni pod mukama ne bi priznale, a evo nečeg što vam svakako niko nije rekao: normalna majka se razlikuje od psihopate i čedomorke, samo po tome što nije uradila sve ono što je pomislila.
Ali i bez ekstremnih situacija, teško je biti nečiji čitav svet i neodložna potreba. Mama mora da spava i da se pomalo bavi nekim aktivnostima od kojih se oseća i kao ljudsko biće i kao žena, a ne samo kao mama. U početku je i neizbežno i prilično zanosno biti samo mama, jer mama je – čitav svet. A kad mama oseti potrebu da se posveti sebi, u početku je mori osećanje krivice, naročito ako nema adekvatnu pomoć i podršku u porodici. U nekim momentima i situacijama, mama se nađe prinuđena da se bori za malo sopstvenog života i prostora i da to što uzima za sebe, na neki način uskraćuje svom detetu. Nadam se da znate da je i to normalno.
Odrastanje je dugačak proces odvajanja u kome i odnos majke i deteta i sama majka i samo dete prolaze kroz bolne transformacije. Tako je prirodno, kao što je prirodno da ćete, kada jednom postanete majka, to ostati celog svog života.
Aleksina Đorđević