Priručnici, knjige i uputstva o raznim vaspitnim strategijama pretpostavljaju da je roditelj zrelo, samosvesno, psihički, emotivno i mentalno stabilno biće, sposobno da se u svakom trenutku dosledno pridržava uputstva i čini ono što misli da je najbolje za njegovo dete.
Istina je međutim, da roditelj tek kroz sopstveno roditeljstvo saznaje šta to stvarno znači biti roditelj i često nema ni snage ni živaca da bude dosledan i pametan. Roditelj se suočava sa sopstvenim slabostima i strahovima, sa iscrpljenošću i potpuno novim zahtevima pred koje ga roditeljstvo stavlja.
Roditelj nije smireno i blaženo stvorenje ispunjeno ljubavlju i strpljenjem, odnosno, u najvećem broju iritantnih, paničnih i dosadnih slučajeva, on to nije i to je NORMALNO.
Svaki roditelj se boji da nije dovoljno dobar roditelj, makar to prikrivao vedrinom ili disciplinom, jer svaki roditelj je samo brižan čovek, koji se sa manje ili više stresa nekako snalazi u svojoj ulozi.
Mnogo više od bilo kog priručnika i uputstva, pomoći će roditeljska razmena iskustava, kako u pogledu ličnih osećanja sa kojima vas roditeljstvo suočava, tako i u pogledu postupanja u sličnim situacijama.
Aleksina Đorđević
