Dete mora da prima injekcije. Gnojna angina, upala pluća, kažu, mora. Ako i vi mislite da mora, pokušajte. Kad je dete veoma malo, otimaće se i kočiti, a ako nemate sreće sa nekom sestrom zlatnih ruku, rođenom za svoj posao, biće to jezivo iskustvo. Ono će vrištati i otimati se, a vi ćete se preznojavati i očajavati i osećaćete se krivima i bićete ljuti i biće vam žao. Naročito kad vidite onu igletinu, kao da više ne postoje tanke igle za decu.
Ako vam je dete dovoljno odraslo ili dovoljno starmalo, uspećete da mu objasnite kako se primaju injekcije. Legneš i opustiš se i pustiš tetu da te ubode, to malo peče i malo boli, ali brzo bude gotovo i uopšte nije strašno kao kad se boriš protiv uboda. Deca su prilagodljiva, kapiraju vanredne situacije i umeju da sarađuju.
Međutim, razmislite. Na vama je da odlučite da li prihvatate to da dete mora da prima injekcije i da li uopšte mora da uzima antibiotsku terapiju. Ima alternativnih načina. Malo su sporiji i zahtevaju veći angažman, više dežuranja i nagovaranja na inhalacije i gadne čajeve i sprejeve, ali delotvorni su i čuvaju imunitet.
Roditeljsko iskustvo kaže da kad je roditelj opušten i siguran u sebe, onda se odlučuje na sporije i bezbednije lečenje deteta. Kad je uplašen, nestabilan i u gužvi, onda se oslanja na lekare, penicilin i antibiotike. U periodima kad se dete stalno nešto razboljeva, jer svi u vrtiću kašlju, ili imaju upalu krajnika i disajnih puteva, dosadiće vam i lekari i gledaćete sa podozrenjem na sva konvencionalna sredstva lečenja, kao što su inhalacije, injekcije, antihistaminici, antibiotici, antipiretici, pa ćete radije posezati za bapskim i alternativnim lekovima, oblogama, inhalacijama, masažama, uljima, sirupima i čajevima.
I ne zaboravite. Flaša komovice je neophodna, baš koliko i povidon jod. Vruća obloga na grudima umiriće najdosadniji noćni kašalj i vama i detetu.
Aleksina Đorđević
