Prestanite da lažete decu. Ništa mi ne činimo zbog njih. Nego zbog sebe. Ako se žrtvujemo očekujući zahvalnost, podležemo najgrubljem, najprostačkijem i najotrovnijem konceptu roditeljstva. Mi samo ispunjavamo svoju roditeljsku dužnost, trudeći se da deci obezbedimo sve. A ako smo se izgubile na tom poslu i nismo uspele da deci obezbedimo to da vide i osete integritet, punoću i radost našeg života, koji nemaju veze sa njima, nego samo sa nama, ako im nismo omogućile da nas vide kao osobe koje imaju svoj život, svoje ciljeve, interesovanja, snove, želje i ispunjenja, potpuno smo promašile. I nećemo se izvući sa tom pričom o njihovoj nezahvalnosti.
Mi treba da budemo zahvalne što su naša deca došla kroz nas i pružila nam svaku priliku da saznamo sve o sebi.
Jer majčinstvo suočava sa onim što ostaje zauvek nedoživljeno i nerazrešeno, ukoliko nemamo sreće da postanemo majke.
Eh, niko nas ne razume.
Još jedna otrovna laž, kojom sebe osuđujemo na ogorčenost, izolovanost, odsečenost i ojađenost.
Ko treba da nas razume? Razumemo li same sebe? Jer mi smo jedine koje smo dužne da sebi pružimo to razumevanje, za kojim kukamo. Ako razumemo svoje porive, mračne i svetle, sitne i duboke, strastvene i materijalne, plitke i glupe, egoistične i emotivne, moći ćemo da razumemo svako nerazumevanje. I da cenimo svako prihvatanje i poštovanje, kome nije potrebno razumevanje.
A stvari oko nas čudesno rade – ako tačno razumemo ono što je ono u nama, sve oko nas se zakovitla oko tog razumevanja i dođe do nekog razrešenja.
Aleksina Đorđević
