Ako previše skratimo kosu i nismo zadovoljne, izrašće. Potrebno je neko vreme, ali ima žena kojima kosa raste neverovatno brzo i koje nikad ne rizikuju mnogo šišanjem. Ukoliko eksperimentišemo sa farbanjem, pa promašimo, prefarbaćemo se i gotovo. Možda ćemo morati da ponovimo farbanje u kratkom roku i izložimo kosu dodatnom isušivanju, ali malo ćemo je skrtiti, ponegovati prirodnim pakovanjima i za mesec dana postići zadovoljavajuću boju. Nema puno žena koje se ne farbaju, još je manje onih koje vrlo dugo ne posede, a neke ne žele da menjaju boju kose, nego se farbaju u nijansu najbližu svojoj prirodnoj boji, samo u želji da pokriju sede. Žene sklone održavanju svoje boje kose vrlo retko menjaju frizuru, one prosto hoće da uvek izgledaju isto, kao u mladosti. Neke druge sa promenema koje donose godine, potpuno promene i frizuru i boju kose. Od dugokosih crvenokosih, postanu plave i kratko ošišane, ili prestanu da nose šiške i uvijaju kosu, ili nose potpuno sedu kosu, smelo ošišanu.
Kosa dozvoljava toliko mogućnosti za eksperimentisanje, a opet, ne želimo stalno da menjamo frizure i boje, nego nastojimo da pronađemo ono što nam najbolje stoji i najviše je u skladu sa našim doživljajem sebe. Kad poželite promenu frizure i boje, verovatno nećete pogoditi baš iz prve, nego ćete iz nekoliko intervencija uskladiti svoju frizuru sa svojim unutrašnjim stanjem.
Kad žena oseti potrebu za promenom, prvo čega se poduhvati, to je kosa
Šta god menjale na frizuri, to podrazumeva farbanje, a pornalaženje odgovarajuće boje podrazumeva održavanje, odnosno redovno farbanje. Kosa izraste skoro santimetar za manje od mesec dana, a ipak, ne možete se farbati češće od jednom u dve nedelje, ipak je to hemija koju nanosite na kožu glave i kojom kosu tanjite i oštećujute, koliko god farba bila prirodna, sa negujućim uljima i ostalim savremenim ekološkim kerefekama.
Koliko volimo što kosa relativno brzo raste, toliko mrzimo izrastak. Osećamo se kao prostakuše i uličarke, ako smo plavuše i desi nam se da ne stignemo da se ofarbamo na vreme. Svaki put se iznerviramo kad ugledamo crni razdeljak i pomislimo jao, kad ću već jednom da stignem da se ofarbam, ovo je nepodnošljivo.
Međutim, izrastak nije ružan, ako umemo da ga shvatimo i nosimo.
To sam naučila od jednog muškarca koji nije gej a izjavio je sledeće: vi žene ne umete da cenite izrastak.
Pitajući se šta je tačno mislio, proučavala sam sopstveni izrastak svaki put kad se pojavi. I zapažala njegov nedostatak svaki put kad se ofarbam.
I shvatila sam.
Sveže ofarbana plava kosa deluje potpuno kao perika. Predstavlja upadljiv kontrast obrvama i trepavicama, lepa je sama za sebe, ali nekako skroz lutkasta. Dobro, farbanje u plavo svakako nema za cilj utisak prirodnosti, nego upadljivosti, a održavanje uredne plave kose je vrlo zahtevno.
Međutim, sa pojavom izrastka, efekat se menja. Tamna pruga na razdeljku postiže ravnotežu sa obrvama i trepavicama, izgleda prirodno i ako podrastak nije veći od pola centimetra, ne deluje neuredno. Obično je to momenat kad treba ponovo da se ofarbate, jer veći podrastak kvari utisak.
Druga je priča, međutim, ako ispod vaše crne ili crvene farbe raste seda kosa. Bela pruga na glavi deluje kao da vam se kosa proredila, fino rečeno, a istinito rečeno, kao da vam je kroz glavu prozujala mašinica na nularici, podelivši tankom ćelavom prugom dve crne polovine.
Najružniji je podrastak koji se u dve boje – smeđoj i sedoj – pomalja ispod crvene kose.
Dakle, vredi ponekad poslušati muška zapažanja o ženskim stvarima. Ne treba da potcenjujemo podrastak – ni kad izgleda dobro, ni kad je stvarno jeziv.
Aleksina Đorđević
