Institucija medenog meseca je prilično izgubila smisao od kad parovi ne ulaze u aranžirane brakove, sa obaveznom nevinošću (barem za ženu) i gotovo bez perioda prisnosti u kome su se bar malo upoznali.
Medeni mesec služi da se novopečeni par, koji prilično nema pojma šta ga je snašlo i šta mu je činiti, povuče negde gde nema rodbine i kontrole, da se opusti i prepusti međusobnom upoznavanju.
U toj priči, par putuje na medeni mesec odmah posle venčanja – ono kad u holivudskim filmovima mlada sedne u venčanici na suvozačko mesto i razdragano maše svima koji ih ispraćaju, dok za kolima čangrljaju konzerve ispod natpisa just married – samo što se tu film obično srećno završi i ne prikaže kako par provodi prvu bračnu noć u nekom motelu, na putu ka destinaciji medenog meseca, ili putujući ka odredištu. Osim ako par nije baš imućan, pa je medeni mesec negde blizu, u kući na selu, koju im je ustupio neki prijatelj, ili tako neka varijatna. Svejedno, osnovni uslovi – bez rođaka i prijatelja u blizini – imperativ su medenog meseca. Prva bračna noć je ujedno i prva noć koju par provodi zajedno, počevši sa upoznavanjem, otkrivanjem nezgodnih navika partnera i prilagođavanjem. Računa se da će se par snaći sa seksom i svim ostalim i vratiti se sa medenog meseca spreman za bračni život.
Osim institucionalne vrednosti, koju je izgubio, medeni mesec ima sentimentalnu i romantičnu vrednost, pa parovi i danas vole da otputuju negde nakon venčanja, da se malo osame u konzumaciji braka, iako su pre toga živeli zajedno i dobro se upoznali, pa ih na medenom mesecu ne očekuje ništa novo, jer su do sada sigurno već uspeli da zajedno odu i na neki odmor. Oni su već opušteni, znaju zašto su zajedno, vole se i ne očekuju da brak donese neka posebna iznenađenja i iskušenja, pa su u poziciji da sebi aranžiraju malo romantike, jer već znaju koliko je važno u zajedničkom životu imati zajedničke trenutke za pamćenje. U momentima krize, dosade, emotivnog posustajanja i udaljavanja, oni imaju čega da se sete i kad reše da ožive svoju vezu ili da pokušaju ponovo, znaju šta treba da rade, jer imaju u iskustvu trenutke radosti i bezbrižnosti, koje su sami smislili i sporveli, pa tako znaju i da to mogu opet da urade.
Oni znaju da s vremena na vreme sebi ponovo prirede medeni mesec, da se zanesu romantikom i da ne dozvole da ih svakodnevica proguta i pojede.
I to je suština savremenog medenog meseca. Zbližavanje, opuštanje, uživanje.
Ako malo promenimo perspektivu, proširimo granice tradicionalnih pojmova i uzmemo u obzir da se mnogo više veza raskida, nego što prerasta u brak, pa pojam medenog meseca posmatramo van bračnih okvira, onda možemo da instaliramo alternativu medenom mesecu, koja se zove dva meseca medenog meseca.
Ukoliko već niste pogodili, radi se o ona prva dva meseca strasne zaljubljenosti. Što imaju u iskustvu svi koji su se ikad strastveno zaljubili. Toliko – dva meseca – traje period apsolutne međusobne očaranosti. Za to vreme burnog intimnog života, intenzivnog divljenja partneru, bliskosti za koju nam se čini da nas spaja u jedno biće i da je nešto najživlje i najdivnije što smo ikad osetili, potrošimo sve iluzije u čijim smo prizmama doživljavali novu vezu. Dali smo sve od sebe da stalno budemo divni, dobri, otvoreni, dostupni, uslužni, verni, da se pokažemo u najboljem svetlu i posle približno dva meseca, toga je naprosto dosta.
Ne možemo stalno pokazivati osmeh, iskriviće nam se lice.
I ne možemo stalno biti samo najbolji, dobićemo paralizu mozga.
Kad prođe dva meseca medenog meseca zaljubljenosti, počinje realnost. Ona nekad potraje više puta po dva meseca, ali vrlo retko rezultira suštinskim usklađivanjem partnera i stupanjem u brak.
Sa ili bez bračne veze, medeni mesec zaslužno zauzima mesto i među institucijama i među fenomenima.
Aleksina Đorđević
