Sećam se kada smo pronašli bakinu škrinju u kojoj je skrivala ljubavna pisma. Bilo je tu mnogo požutelih papira i zelenih i plavih redova, ispisanih mastilom. Mirisala su na ružino drvo i naftalin. Bila su povezana pohabanim satenskim trakama. Započinjala su sa: “Draga moja”, “Ljubavi jedina” i otkrivala su čitav jedan nov univerzum – bakin život pre dede. Bilo nam je zanimljivo i smešno da ih čitamo, kao i da razgledamo fotografije nepoznatih mladića u uniformama. Ostali smo začuđeni kada smo shvatili da je baka poprilično bila aktivna na ovom polju, te su je barem petorica u isto vreme oslovljavali sa “Draga i jedina moja”.
- Ljubav ušuškana u pismima
Mnogo prepiski i ljubavnih pisama postoji i između umetnika, istorijskih ličnosti i naučnika, pa se ona uzimaju kao bitan činilac njihovih biografija.
Kompozitor Volfgang Amadeus Mocart (Volfgang Amadeus Mozart) ovako je pisao Konstanci Veber (Constance Weber), 1789. godine:
“Draga ženice, imam nekoliko zahteva. Preklinjem te da ne budeš melanholična, da se brineš za svoje zdravlje i čuvaš prolećnog povetarca, da ne izlaziš sama u šetnju, a najviše bih voleo da uopšte ne izlaziš u šetnju.”
Odlomak iz pisma, koje je slikarka Olja Ivanjicki uputila Leonidu Šejki:
“Potpuna obamrlost akcije, samo čežnja za tobom dolazi i odlazi u talasima nemira kao i mi, kao i kiša, kao i krv u otkucajima između stvarnosti i sna. Nemoguća stvarnost nije u nama. Mi smo divna deca našeg vremena, izgubljena i uznemirena između nas i svega oko nas… Biće nam uvek hladno, to je zakon visine. Samo su ti oči tople…
