U redu je ako ste vi svesni da neko u vama dotiče taj osetljivi deo, tu slabo zaraslu rupu koja ostaje posle nečijeg gubitka, u redu je ako vam prisustvo nekog novog donekle zaceljuje gubitak, u redu je ako ste nekoga prihvatili i zavoleli samo zato što liči na nekog dragog i što vam prija da ga gledate – samo ako ste svesni da je u pitanju potpuno druga i drugačija osoba, od koje ne treba da očekujete da vam zameni pokojnog prijatelja, muža, momka i dok znate da je to potpuno vaša, intimna stvar, sa kojom ta osoba nema ništa i koju ne treba time da opteretite u ime iskrenosti. To nije iskrenost, to je glupavost.
Takođe je neoprostiva glupost reći nekome da ste već bili sa nekim kao što je on.
U smislu, znam ja takve kao što si ti, ili, već sam bila u vezi sa jednim štreberom, jeste li vi svi tako…ili i moj bivši je bilder, da li i ti koristiš…
Ego je krhka građevina, setite se. Ako želite sa nekim da ostvarite vezu, a ne da je završite još pre nego što ste je konzumirali, nemojte govoriti ništa što onog koga upoznajete upoređuje sa ljudima koje znate, a on ih ne zna, koji jesu ili su bili deo vašeg života, i čije mesto on treba da zauzme – jer ego će to tako shvatiti. I verovatno će biti u pravu. Kad nekoga upoznajete, dajte mu svaku šansu da se pokaže. I ako nastoji da vas impresionira, kroz prikazivanje svojih kvalita i dobrih osobina, prikazaće i ono drugo. I svoju ranjivu i svoju nepodnošljivu stranu i svaku koju ima. Ali ta kombinacija osobina biće jedinstvena, to je on i niko drugi. Ima pravo na priliku da za vas bude jedini čovek na svetu – baš kao da nikada pre čoveka niste videli i upravo saznajete kakav on treba da bude.
Nije teško. Samo pokažite iskreno interesovanje, a neke primedbe i zaključke zadržite za sebe.
Možda će vam zatrebati.
