Matija Bećković je jedan od najvećih domaćih pesnika među našim savremenicima. On je čovek koji je svoju večitu ljubav prema jednoj ženi, tajanstvenoj Veri Pavladoljskoj, opisao nekim od najlepših reči koje je svet imao prilike da čuje.
Čistu emociju, ispreplitanu sa maštom on je utkao u stihove, dajući tako rečima jedan sasvim novi, veličanstveni smisao.
On je takođe jedan od pesnika koji zna da govori svoju poeziju tako da se i najčvršćima stegne grlo i natera ih da u mislima evociraju sećanja na neke davno izgubljene ljubavi.
Ovo su najlepši ljubavni citati ovog velikana domaće poezije koje je posvetio jedinoj ženi koju je voleo.
“Na mome srcu kao na gramofonskoj ploči snimila je sve što je rekla u životu: Njene korake, njen smeh i njen kašalj”.
“Kad sam je prvi put video rekao sam: “Eto kako treba da izgleda prestonica jedne zemlje, koja ostaje bez svetla kad ona sklopi oči.””
“Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema nepojamnom.”
“Ti si moja Sahara sa jednim cvetom, pa cak i bez njega.”
” Kad bi ti otišla iz ovoga grada kome bih levu ruku prebacio preko ramena, a desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao: “Priroda je puna mojih pogleda na svet”.”
“Postaću prašina ako prašinu voliš, ti koja me tuđim imenom zoveš, volim te.”
“Obećala je da će doći ako bude lepo vreme. Brinuo sam o vremenu, pisao svim meteorološkim stanicama, svim poštarima, svim pesnicima a naročito sebi, da se kiše zadrže u zabačenim krajevima.”
“Ona se šminkala i češljala, i to je sve što je uradila za poeziju.”
“Ima jedna zemlja velika kao njena trepavica – ta neosvojiva Rusija koju je ipak lakse osvojiti, od njenog poljupca koji mi je poslala telefonom.”
“Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao: “Ona kaže balkonu da ga voli i balkon se sruši u tom času””
“I čim si je video, oduvek si je voleo i unapred oplakivao rastanak koji se zbio pre nego što si je sreo.”
Dok maštate o nekome ko bi i vama posvetio ovakve stihove, pročitajte i ovo:
Jasna Stanić
