Raspoloženi su za seks kad puno popiju i postanu skoro neupotrebljivi, super se provode kad puno popiju i rizikuju da se provoda uopšte i ne sećaju. Odagnaće neraspoloženje tako što će puno popiti, popraviće raspoloženje na isti način. Ili će se totalno hirovto klackati od raspoloženja do neraspoloženja i odustajati od akcija za koje su isprva bili raspoloženi, a onda su odjednom izgubili raspoloženje, pa ne vredi ni nagovarati ih.
Interesantno, ali kao da se tu ne radi o raspoloženju, nego o samopouzdanju.
U napornom raskoraku među polovima, sve je izraženija muška inertnost i ženska spremnost za lov.
Možda mi se čini.
Ali ako u prethodnim rečenicama o muškarcima pojam raspoloženja zamenim pojmom samopouzdanja, nekako mi se sve više čini.
Muškarci kao da žive u nekom svom vremenskom diskontinuumu, u odnosu na žene – pored svega ostalog što nas razdvaja i suprotstavlja.
Sporije odrastaju i sazrevaju, češće nikada ne dostignu zrelost uzrasta u kome se nalaze, teško preuzimaju odgovornost, ako je ikako i preuzimaju, ne znaju šta hoće, a i ako znaju, skloni su da čekaju da se to što žele dogodi samo, da dođe i usluži ih, jer neće valjda oni da se smaraju. Ako ipak preduzmu neke akcije i postignu cilj, slabo imaju ideju kako da se zadrže na cilju, ili da postave nove ciljeve u odnosu na dostignut cilj – da leveluju. Češće će promeniti i pravac i cilj, naročito ako je objekat interesovanja žena. Zagrejaće se za neki posao, poduhvat ili ideju i imajući je gotovu u glavi, biće im veoma naporno, a možda i ispod časti da oni sad to nešto postižu korak po korak, počev od početka. Neće biti raspoloženi da se toliko smaraju.
Muškarci najčešće neće imati ideju da život prolazi u nonšalantno propuštenim prilikama, za koje nisu bili dovoljno raspoloženi.
Ako nisu bili vođeni nivoom testosterona ili alkohola u krvi.
Možda ja ne poznajem prave muškarce, ali časti vam, poznajete li ih vi?
Aleksina Đorđević
