I tako ga gledam i hvatam sebe da mi se “smeši brk” istim onim žarom i ushićenjem kako to radim kada smršam, a to je veeeeelika stvar za mene, verujte.
U stvari, u oba slučaja sam ponosna na sebe, jer, znate, nije da nisam uložila sebe u celu ovu “našu” priču i nije da nisam ponosna na svoju odluku da se među svim tim gradskim mangupima ipak odlučim za njega. I bila sam u pravu. Prvi put u životu. On mi je kao nagrada za sve one (ne znam kako da ih nazovem, a da se ne pozivam na divne životinjice) koji su se prošetali mojim životom pre njega. On mi je nagrada za sve. Nagrada za svako dobro delo, za svaki bezuslovni slučajni osmeh prolazniku na ulici, za svaku sreću koju sam izazvala kod drugih.
Dođe to svakoj devojci, verujte mi. Samo strpljivo. Pravi dođe kao full package svega onoga što želite.
A kada uhvatite sebe u ovom savršenom osećaju koji ja imam ovog jutra, znajte da je to to.
Da je on taj. Da ste vi ta.
Milica Popović
